Vranjski trubači su poznati širom sveta po svom načinu muziciranja, većina njih su samouki i muzički neobrazovani, a opet sviraju trubu na način koji izaziva divljenje među muzički obrazovanim ljudima.
Posebno se izdvaja orkestar „Bakije Bakića“ sa svojom tradicijom dugom skoro 100 godina. O trubi, muzici, precima, ali i potomcima, razgovarali smo sa vranjskim trubačem Nenadom Mladenovićem.
Mi i dalje sviramo taj vranjski melos i muziku Bakije. Ljudi su se menjali, ali je orkestar ostao isti. To ide od kolena na koleno, to je ta familija. Vranjanci znaju kako su moj otac i deda svirali. Drago mi je kad me uporede sa njima, kad kažu isti si Bakija, ili isti si Milan – priča sa ponosom naš sagovornik Nenad Mladenović.
Odmah na početku, Mladenović kaže da je Bakija Bakić najbolji trubač na svetu. Orkestar je
osnovao Fejza, Nenadov pradeda, a Bakijin otac. Ubrzo, Bakija je nadmašio svog oca i postao šef, što predstavlja početak orkestra „Bakija Bakić“. Nenad navodi da o Bakiji može pričati danima bez prestanka, i to ne bi bilo dovoljno da se ispriča sve o njemu.
Bakić je u Guči osvojio „sve što se moglo osvojiti. Snimao je ploče, zajedno sa reprezentacijom posetio mundijal u Španiji, svirao po celoj Jugoslaviji i u inostranstvu… Bakija je na Vranjskoj večeri u Beogradu upoznao pevačicu Usniju Redžepovu, koja je glumila Koštanu. Potom su zajedno snimili pesmu „Kazuj krčmo Džerimo“ i pojavili se u filmu „Poznajete li Pavla Pleša“ – nabraja ovaj trubač sa ponosom uspehe svog pretka.
Prema njegovim rečima Bakija Bakić je sarađivao i sa Goranom Bregovićem. Upoznali su se jednom prilikom kada je Bregović čuo kako neki vranjski trubači sviraju njegovu pesmu „Lipe cvatu“. Goran je prišao i pozvao orkestar na koncert da sviraju s njim. Kada bi Bakija svirao, svi bi dolazili da slušaju njegovu muziku. I dan danas se sviraju njegova kola Izgubljeno jagnje, Svekrvino oro, Vranjski čoček…
Svirao je tiho i melodično, sa srcem, za merak i dušu, privlačio je sve svojom muzikom – priseća se Nenad.
Bakijin orkestar je nasledio njegov sestrić, a Nenadov otac Ekrem Mamutović. Ekrem je zbog problema koji su se javili prilikom prelaska granice kada je krenuo u Banja Luku, promenio ime u Milan Mladenović. On je u Bakijinom orkestru svirao od 11 godine i uspešno nastavio tradiciju koju je započeo Bakija.
Tradiciju nakon Milana je nastavio naš sagovornik Nenad Mladenović. Završio je muzičku školu u Vranju, a zatim otišao u Štip na dalje školovanje. Kada je pobedio u Guči, napustio je školovanje zato što sviranje nije mogao da uklopi sa učenjem. I on je kao i njegovi preci osvojio brojne nagrade i dobio titulu majstora trube. Nenad je ponosan na svoje naslednike.
Imam dva sina, Stefana i Martina. Obojica su odlični trubači. Stefan je osvojio dve nagrade u Guči i fali mu još jedna da bi postao majstor trube. Postao sam i deda, mali Nenad ima godinu i po i da se čudiš kako voli trubu, bez trube neće da spava. Već ima svoju trubu. Ja se za orkestar ne sekiram – završava priču ponosni Nenad.
A to koliko Vranjanci cene Bakiju Bakića govori činjenica da su mu u njegovoj Gornjoj Čaršiji podigli spomenik.
