Postoji izuzetno dobar razlog zašto je Istanbul jedna od najposećenijih destinacija za odmor na svetu. Stare znamenitosti nekadašnje Vizantije i Konstantinopolja svakog meseca privlače hiljade posetilaca, koji su željni da vide kultne građevine koje su nekada pripadale dvema najvećim carstvima u istoriji.
Istanbul stoji kao kapija između zapada i istoka, modernog i tradicionalnog, Evrope i Azije. Nigde na svetu nećete naći takav “sudar svetova” i mešavinu tekovina civilizacija kao u Istanbulu. Čak je i čuveni vojskovođa Napoleon Bonaparta svojevremeno izjavio “Da je cela planeta jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad!” To govori dovoljno, zar ne?
Istanbul pleni lepotom i egzotikom, a obzirom na specifičnost ove svetske metropole, ne čudi informacija da je Istanbul jedan od najposećenijih gradova sveta. Ako razmatrate mogućnost da posetite ovaj prelepi grad – a to biste svakako trebali da učinite bar jednom u životu – sigurno vas zanima koje su to atrakcije kada je u pitanju Istanbul putovanje koje ni po koju cenu ne biste trebali da propustite.
U nastavku vam donosimo informacije koje treba da znate pre nego se zaputite u ovaj turski dragulj, kao i top 5 destinacija Istanbula koje će vas ostaviti bez daha svojom lepotom!
Istanbul putovanje – sve što treba da znate
Istanbul avionom – kako biste stigli odmorni i spremni da se upustite u čaroliju istraživanja metropole, preporučujemo vam avio prevoz. Ukoliko se odlučite da putujete drumskim saobraćajem, očekuje vas naporna vožnja od bar 12 sati. Avio-prevoz vam nudi komfor i štedi vaše vreme – u Istanbul ćete stići sveži i odmorni.
Vezano za pandemiju Covid-19 bitno je da znate da državljani Srbije mogu da uđu na teritoriju Turske bez obaveze karantina ili testiranja pod uslovom da poseduju potvrdu o vakcinaciji, izdatu od strane nadležnog organa Republike Srbije.
Ukoliko ste preležali Covid-19 možete ući u Tusku sa potvrdom o imunitetu, izdatom od strane nadležnih službi. Lica koja nisu preležala Covid-19 i nisu vakcinisana moraju sa sobom poneti dokaz o negativnom PCR testu, ne starijem od 72h, ili negativan rezultat brzog antigenskog testa, ne stariji od 48 sati.
Uz važeću putnu ispravu, sa neophodnom zdravstvenom dokumentacijom, bićete spremni da se upustite u čari istraživanja Instabula.
Predlažemo vam da ne propustite posetu sledećih 5 destinacija:
Dolmabahče palata
Palata Dolmabahče, smeštena u okrugu Bešiktaš u Istanbulu, na evropskoj obali Bosforskog moreuza, služila je kao glavni administrativni centar Otomanskog carstva od 1856. do 1887. i od 1909. do 1922. godine. Bila je dom poslednjih šest sultana ukinutog Otomanskog carstva.
Palata Dolmabahče je nakon proglašenja Republike postala Ataturkova predsednička palata. Veoma je značajna za tursku naciju jer je izgrađena tokom otomanske ere, a kasnije je postala Predsednička palata.
Dolmabahče palata ima 285 soba, 44 sale, 68 toaleta i 6 turskih kupatila, a čak 14 tona zlata u zlatnim listovima utrošeno je za ukrašavanje plafona ove palate. Kada je reč o ukrašavanju enterijera, u gradu Hereke naređeno je da se istka 131 ručno rađen svileni tepih, kako bi se položili na podove ove luksuzne palate. Kristalni luster koji je poslala engleska kraljica Viktorija na poklon palati najveći je luster na svetu sa svojih 750 sijalica i težinom od 4,5 tone.
Unutar ove palate, koja važi za jednu od najimpresivnijih palata sveta, nije dozvoljeno fotografisanje. U palatu možete ući samo putem organizovanog obilaska – nije dozvoljeno da sami obilazite unutrašnjost.
Palata prima goste radnim danima, sem ponedeljka i četvrtka, od 09:00 do 15:00.
Aja Sofija
Nekada najveća katedrala na svetu, Aja Sofija u Istanbulu, stajala je više od 1500 godina duž obala Bosforskog moreuza i u njoj su bile smeštene tri verske grupe.
Prvo izgrađena u Konstantinopolju 360. godine nove ere i posvećena od strane rimskog cara Konstancija II (Konstantinovog sina, osnivača Konstantinopolja), početna, drvena Aja Sofija je spaljena tokom serije nereda 404. godine. Godine 415. n.e., car Teodosije II je naredio da se crkva obnovi, ali je pobuna Nike 532. godine izazvala masovnu smrt i razaranja u gradu, a crkva je uništena po drugi put.
Justinijan je 27. decembra 537. godine otvorio novoizgrađenu Aja Sofiju, najvažniju versku građevinu u svom carstvu. Za utvrđivanje (i ulepšavanje) unutrašnjosti crkve korišćeni su stubovi iz davno napuštenog i porušenog Artemidinog hrama u Efesu. Dodatni građevinski materijali su takođe možda došli sa antičkih lokaliteta u Balbeku i Pergamomu. Crkva koja je vremenom postala džamija, a koja svojom lepotom oduzima dah, je sjajan primer vizantijske umetnosti i arhitekture.
Sultanahmet – Stari grad
Mnoge od najpoznatijih gradskih znamenitosti nalaze se u Sultanahmetu, centru starog Istanbula. Nekada crkva, zatim džamija, a sada muzej, Aja Sofija prikazuje vizantijske mozaike. Šest minareta obeležava Plavu džamiju, dok šetališta vijugaju ispod zemlje u cisterni Bazilika, koja je nekada snabdevala vodom raskošnu palatu Topkapi u blizini. Nekoliko muzeja se graniči sa mirnim parkom Gulhane sa pogledom na Bosfor.
Topkapi palata
Palata Topkapi, ili Seraglio, je veliki muzej na istoku istanbulskog okruga Fatih u Turskoj. Palata Topkapi je bila primarna rezidencija otomanskih sultana tokom otprilike 400 godina njihove 624-godišnje vladavine. Ujedno je najveća i najstarija palata na svetu koja je preživela do modernog doba. Palata je bila srce, mozak i centar Osmanskog carstva. Kao i rezidencija sultana, bio je centar administrativnih poslova i najviša obrazovna institucija carstva. Broj stanovnika palate je uglavnom bio oko 5.000, ali bi se to moglo udvostručiti tokom festivala.
Palata se nalazi neposredno iza Aja Sofije, a podignuta je na istom mestu gde je stajao akropolj starogrčkog grada Vizantije. Kovnica cara, smeštena u palati Topkapi, proizvodila je otomanske novčiće, a kasnije i novčiće Turske Republike, sve do 1967. godine.
U haremu palate živelo je čak 300 konkubina. U ranim danima beli evnusi su bili čuvari harema, ali su crni evnusi koje je na dar poslao osmanski guverner Egipta kasnije preuzeli kontrolu. U haremu je živelo čak 200 evnuha. Osoblje dvorske kuhinje od 1000 ljudi pripremalo je 6.000 obroka dnevno.
Kada su se sultani preselili u palatu Dolmabahče 1853. godine, Topkapi palata je izgubila značaj kao zvanična kraljevska rezidencija. Po nalogu Ataturka 1924. godine pretvorena je u muzej.
Plava džamija
Sultan Ahmedova džamija, poznata i kao Plava džamija, je zadivljujuće lepa istorijska carska džamija iz otomanskog doba koja se nalazi u Istanbulu. Funkcionalna džamija privlači veliki broj turista. Izgrađena je između 1609. i 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I. Gradnju je 1619. godine završio Sedefhar Mehmet Aga, učenik Mimara Sinana koji je bio omiljeni arhitekta osmanskih sultana.
Džamija je najpoznatija po šest minareta, praćenih jednom velikom kupolom i osam manjih kupola. Plava džamija ima 260 vitraža, a 20.000 plavih pločica koje krase unutrašnjost napravljeno je u Izniku, oblasti koja je u vreme Otomanskog carstva bila poznata po stručnoj proizvodnji keramičkih pločica. Ove pločice su dale i naziv džamiji. Arhitektura je mešavina osmanskog i vizantijskog stila.
Plava džamija je otvorena svakog dana u godini, ali zatvorena je u vreme molitve 90 minuta. Muslimani i dalje mogu da uđu u džamiju van vremena molitve, pa se od posetilaca moli da poštuju vreme molitve i izbegavaju fotografisanje sa blicem.
