-0.7 C
Vranje
četvrtak, 9 februara, 2023
NaslovnaVestiDruštvoALEKSANDAR PEŠIĆ: Grnčarstvo nije samo zanat, već umetnost

ALEKSANDAR PEŠIĆ: Grnčarstvo nije samo zanat, već umetnost

Grnčarstvo je jedan od starih zanata koji još uvek nije izumro. O tome svedoči Aleksandar Pešić, potomak čuvene vranjske porodice koja se bavila grnčarstvom.

Nakon smrti roditelja, naša grnčarska radnja je zatvorena. Međutim, imam u planu da krenem da radim. Sve krećem iz početka, ali posao ostaje isti, grnčarski točak i ruke. Mislim da će ljudi tek da se vraćaju na te stare zanate. Grnčarstvo kao zanat ima budućnost –  pozitivno otvara razgovor Aleksandar.

Grnčarstvom je počeo da se bavi njegov pradeda Dragutin Pešić, pre više od 100 godina.
Porodičnu tradiciju je nasledio deda Dušan, a zatim i otac Dragi. Porodica Pešić je od gline izrađivala ćupove, kondire, đuveče, tave, tendžere, kalenice, saksije, činije, svećnjake i brojne druge grnčarske proizvode.

Spremanje i serviranje hrane u glinenim posudama je zdravije i ukusnije, a i lepše izgleda – smatra naš sagovornik.

Ovaj zanat je težak, potrebna je snaga, umeće i kreativnost u vajanju. Jedini alati koji se koriste su grnčarski točak i majstorske ruke. Za izradu jednog proizvoda, neophodan je mesec do mesec i po. Pešići su glinu donosili iz glinenjaka u Suvom Dolu.

Čitav proces pravljenja jedne grnčarije počinje kvašenjem gline, ona odstoji 15 do 20 dana, a onda se fino samelje. Glina se zatim mesi, stavi da odleži deset dana i oblikuje na grnčarskom točku. Sledi ukrašavanje, sušenje, i na kraju pečenje na veoma visokoj temperaturi u velikoj peći – priča naš sagovornik.

Ranije su grnčari točak pokretali nogom, ali Aleksandrov otac Dragi je kupio točak sa motorom, što je olakšalo proizvodnju grnčarija. Pešići su grnčarske proizvode prodavali na pijacama i vašarima. Ipak, bilo je važno i što su svi Vranjanci znali gde se nalazi njihova radnja.

Grnčarstvo nije samo zanat, već umetnost za koju je najvažnija ljubav i posvećenost – završava Aleksandar pokazujući neke od svojih grnčarskih radova.

Poznati su širom Srbije, ali i u inostranstvu. Njihovo posuđe koristi se u restoranima i hotelima, a učestvovali su i na mnogim sajmovima.

Najnovije vesti i najvažnije informacije potražite i na našem Telegramu!
spot_imgspot_imgspot_imgspot_img
Veljko Ilić
Veljko Ilić
Ljubitelj svega i svačega. Najpre pisanje, novinarstvo, književnost, filmovi… Jednostavno pričam priče. Nagrađen za ekološku reportažu. Možeš me zvati Velja

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala VOM. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija "VOM" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Popularno

Nije bitno kog je pola, samo neka piški stojeći

Ćerka je tuđa kuća, tuđa streha, tuđa večera... Tako su govorili naši stari. Međutim, toga ima i danas. Možda će neko reći „ti si...