Bioskop u Vranju prošao je kroz bogatu istoriju dugu skoro 110 godina. O nekim prošlim vremenima i istoriji bioskopa, razgovarali smo sa poslednjim direktorom bioskopa „Sloboda“ Androm Jovanovićem, koji je poznavao svaki ćošak ovog magičnog prostora koji više ne postoji.
Bioskop si je bioskop, a pozorište si je pozorište. Da imamo bioskop, i danas bi radio. I dan danas mi je žao što je bioskop srušen. Dve aparature postoje u kabini starog bioskopa. Rekao sam ljudima iz Opštine da ih uzmu i odnesu u Muzej, pa to je uspomena! U ruševinama su nestale i sve slike iz prošlosti. Ostala je samo jedna uspomena, da smo imali bioskop i da ga više nema. Bože, dragi Bože, grad nema bioskop, eeeh… – priča Andra Jovanović sa nostalgijom u glasu.
Vranjanci su prvu filmsku projekciju pogledali davne 1913. godine u kafani „Evropa“, kada je vlasnik Dimitrije Jovanović Tabače kupio kino-aparaturu. Ljudi su sedeli za kafanskim stolovima i uz meze i piće gledali neme filmove. Ovaj bioskop je radio do 1923. godine, a 1932. ga je opet otvorio stolar Sreten Vasiljević Đerko. Do početka Drugog svetskog rata, ovaj bioskop imao je veliku konkurenciju. U Hotelu „Vranje“, 1914. godine, vlasnici Janča Vučković i Miloje Stanković otvorili su još jedan bioskop. Postojao je i bioskop u Sidorenkovoj kafani, a dolazili su i putujući bioskopi koji su projektovali filmove pod šatorom.
Prvi pravi bioskop je počeo sa radom 1938. godine kada je iz kafane „Evropa“ prebačen u zgradu Zanatskog doma koju je podiglo Privatno udruženje zanatlija. Sala je imala 444 mesta, a bioskop je dobio naziv „Sloboda“ – priča Jovanović.
Sreten Vasiljević Đerko je nastavio da pušta filmove sve do početka rata. Za vreme rata, aparaturu su oteli bugarski vojnici. Sreten je uspeo da je pronađe kod Bosilegrada i donese kući. Godine 1945. Gradski narodni odbor je od Sretena oduzeo aparaturu i bioskop, i postavio svog direktora.
U periodu od 1977. do 1980. godine bioskop nije imao direktora jer niko nije želeo da se prijavi na konkurs. Zamolili su Andru Jovanovića da preuzme dužnost direktora i tada je počeo uspon bioskopa u Vranju. Jovanović ističe da je imao veoma dobar odnos sa distributerima, što mu je omogućavalo da nabavlja najbolje filmove. Pored toga, često je posećivao i sajam filmova u Kuparima gde je pratio filmske novitete. Jovanović se ponosi time što je uspeo da renovira bioskopsku salu, nabavi šest kalorifera za dogrevanje, a zatvorenici iz Kazneno-popravnog doma Niš su napravili i stolice.
Vranjski bioskop je bio veoma posvećen. Iako je bilo šest projekcija dnevno, karte su često bile unapred rasprodate pa su dodavali stolice kako bi svi gledaoci mogli da pogledaju film – kaže naš sagovornik.
Andra je bio prijatelj sa Dragomirom Bojanićem Gidrom, Jelenom Žigon, Lidijom Vukićević
koje je često dovodio u Vranje da se druže sa publikom. U bioskopu su se pustali domaći filmovi, crtaći, kaubojski filmovi, a od 10 sati uveče, porno filmovi.
Jednom prilikom, funkcioner iz Opštine je otišao u bioskop da pogleda porno film, ali sa namerom da ostane neprimećen. Ipak, neki dečak ga je video i „pukla je bruka“.
Bioskop „Sloboda“ je radio do 1989. godine i to je kraj pravog bioskopa. Početkom 2000-ih,
Vranjanci su filmove gledali u sali Doma vojske i u Omladinskom kulturnom centru. Danas,
bioskop funkcioniše u sali Pozorišta „Bora Stanković“.
