Čitalac VOM -a obratio se redakciji uslovno rečeno šaljivim komentarom kojim je ukazao na problem sa kojim se suočava svakodnevno.
Dragi prijatelji, evo malog osvrta na kulturu i ponašanje naših dragih nam sugrađana. Živimo preko puta vrtića „Dečija radost“. Ne prođe dan,a da se neko, bahat i u stilu „ćacija“ parkira baš ispred kapije dvorišta, onemogućavajući izlaz ili ulaz u isto. Pritom, postoji parking samog vrtića, trotoar naniže i iznad kapije, oko kuće, oko vrtića, ali ne…ćaciji moraju da parkiraju baš tu, jer im je tu najbliže. Ne daj bože da koračaju 10 metara više.
Doduše, neko se i izvini i pogne glavu, ali sve više ima i onih bahatih koji bi da se raspravljaju iz izgovor „samo na 3 minuta dete da ostavim, gde žuriš“. Nikada nije tri minuta, uglavnom minimum deset. I šta ako je nama nešto hitno i ne daj bože desi se nešto. Nekad imam osećaj da su Vranjanci vozačke dozvole izvlačili iz smokija.Pri tom, u Vranju imamo tri znaka koja treba da znaju i četiri osnovnih saobraćajnih pravila. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da ih pustimo u malo veći grad, Beograd, ili ne daj bože u svet da mrdnu, Atinu, Beč…pa to bi polovina završila na psihijatriji, ostali bi verovatno pojeli vozačku i prešli na magare. Verujem, da ovo u gradu u kome živimo nije samo moj problem, ali delim ga sa idejom da možda može nešto da se promeni.
Vaš čitalac i građanina Vranja.
