Pišem i potpisujem: za 50 godina bavljenja novinarstvom , od svog sagovornika nisam čuo potresnije svedočenje o sopstvenom i stradanju svoje porodice.
Čitajte pažljivo ovih nekoliko sekvenci za filmski scenario strave i užasa:
PRVA: U zgradi gde stanuje, žrtva liftom ide ka izlazu. Siledžija ga čeka u prizemlju, pa u lift na čoveka pusta razjarenog psa, američkog „staforda“, iz porodice pit bul.
DRUGA: Žrtva je u stanu na petom spratu, a siledžija ispred zgrade zove da čuju svi stanari i preti da će mu silovati suprugu i dve maloletne ćerke.
TREĆA: Kada je žrtva u stanu, siledžija izađe ispred zgrade, zove i preti: „Šiptare, ubiću te“.
ČETVRTA: Za tri godine automobil žrtve je šest puta bio predmet napada ovog siledžije – bojom, metalom, kamenjem… Odskora, ostavlja ga na benzinskoj pumpi, pa do stana i nazad pešači dva puta po 6-7 stotina metara.
PETA: pre petnaestak dana iznad ulaznih vrata stana žrtve, siledžija je napisao veliki, crnim slovima UČK .
ŠESTA: Stanari zgrade u Bulevaru Nikole Tesle 8 (Ledena Stena), iza zaključanih vrata, žive u konstantnom strahu da će se i njima nešto slično dogoditi.
Sedma, osma, deveta… a ovaj teror i ovaj filmski scenario, traju od 2020. godine.
Epilog 1: siledžija M. S. (1982), više puta je privođen, zatvaran…. ali je i dalje je na slobodi. Za puštanje psa na žrtvu u liftu, osuđen je pravosnažno(!) kaznom!
Epilog 2: žrtva, Saša M. (1980), primeran suprug i otac, licencirani radnik obezbeđenja jedne kompanije, odgovoran i savestan čovek, suvi profesionalac visokih standarda.
Kako do sada nisu pomogle dvadesetak prijava policiji i nadležnim pravosudnimmorganima, žrtva i njegova porodica, žive u paklu pri pomisli šta im se može dogoditi pri svakom ulazu ili izlazu iz zgrade.
Upotrebio sam sve pravne mehanizme. Između ostalog da se aktivira uslovna kazna, kao i da se nasilniku izrekne mera zabrane prilaska žrtvi, ali se sve završilo u papirima, – kaže Sašin pravni zastupnik, advokat Boban Trajković.
Pitate se šta je žrtva pred Bogom zgrešila i šta je prouzrokovalo ovakav vandalizam?
Saša M. licencirani radnik obezbeđenja, radi u firmi gde se svakodnevno barata velikim količinama gotovog novca.
Siledžija je odnekud došao do ovog podatka, pa je dva puta od žrtve tražio novac i oba puta bio odbijen.
Tim činom se, protiv svoje volje, od 2020. godine, žrtva nalazi u paklu. Svi u porodici izbegavaju izlaske iz stana i mole Boga da se ne susretnu sa siledžijom.
Ali, šta će se desiti ako se ipak susretnu, a ne mogu da pobegnu? Šta će se desi ako ovaj profesionalni radnik obezbeđenja bude primoran da se brani?
I stanari tog ulaza žive u strahu. Niko ne sme da progovori jednu reč. Jedan komšija se žalio pa sada ima teške probleme.
Svaki razgovor sa ocem i majkom siledžije završava se njihovim rečima: „Sve ti verujemo, ali ti mi ne možemo pomoći. I sam znaš kakav je on“.
Pošto tri i po godine nadležni organi nisu uspeli da zaštite njegovu porodicu u njega(!) rešio je da više ne ćuti, već da se za pomoć prvo obrati medija i javnosti.
Ja ne želim da ovaj problem rešavam na neki „drugi“ način. Ne želim da izgubim radno mesto, da izgubim licencu, da upropastim porodicu. Ovoga puta želim i tražim zaštitu od medija i javnosti – kaže moj sagovornik Saša.
Na pitanje zašto, Saša objašnjava da je njegov komšija, u zgradi gde stanuje, postavio propise koje, bar za sada, uredno poštuju stanari, policija i pravosuđe. Dokle?
Na svaku prijavu nasilja u porodici napadač je za 24 sata iza brave. Dobro bi bilo da javnosti neko objasni šta u Sašinom slučaju rade policija i pravosuđe?
Radoman Irić
