Jovan Janković Lunga zadužbinar kakvih danas nema

400

Trgovac Jovan Janković Lunga (1892 – 1954), otišao je iz Vranja, kao jedanaestogodišnji dečak. Obogatio se i kad god je dolazio u rodni grad, pomagao je siromašne i darivao novac kako bi pomogao razvoj grada. Za njega kažu da je zadužbinar kakvih danas nema.

Vranjancima je poklonio zgradu Hirurgije koja i danas nosi njegovo ime. Za tadašnje prilike, te 1938. godine ovo nije bila samo zgrada već i začetak razvoja hirurgije u Vranju.

Ovdašnji hirurg dr Vukašin Antić, koji je dosta istraživao medicinsku istoriju grada, napominje da iako nema materijalnog dokaza, da se priča da je Lunga imao ideju da u Vranju sagradio crkvu, ali da ga je dvoje lekara ubedilo da bi mnogo bilo značajnije da gradu podari zgradu hirurgije.

Priča se da se negde u to vreme sastao sa dr Stanislavom Ilić – Gočobankom, tadašnjom upravnicom Bolnice i dr Dragoslavom Mihajlovićem koji je bio sreski lekar. Oni su mu predočili kako Vranje ima dosta svetinja, ali nema Hirurgiju – pripoveda  Antić.

Dr Antić napominje da je Lunga bio svetski čovek  i nije ga trebalo puno ubeđivati. Istovremeno mladi lekar Slobodan Palamarević završava specijalizaciju pa sa novom zgradom Vranje dobija i prvog hirurga, i to vrsnog hirurga koji se usavršavao u Strazburu i koji je ostavio neizbrisiv trag u medicini.

Vranje 17.jula 1938.godine nije dobilo samo zgradu. Već da je Lunga finansirao sve, od kupovine zemlјišta, objekta i kompletne opreme pa čak i bolničkih kreveta.

Investicija ga je koštala milion dinara, što ga svrstava u red velikih srpskih zadužbinara. Ono što je važno napomenuti, da je ovaj čovek u životu sve stekao teškim i napornim radom, da se izrazim današnjim žargonom nije bio „tajkun“ – kaže Antić.

Ljubica Zdravković Džonov, autorka knjige „Znameniti Vranjanci“, posebno poglavlјe posvetila je ovom dobrotvoru, nazivajući ga „dečakom koji je sanjao velike snove“.

Kroz vreme i prostor , mnogo je lјudi sa vrlinom iznedrilo ovo malo Vranje. Među besmrtne Vranjance život je uvrstio i Jovana Jankovića Lungu.Ostavio je Vranju zgradu Hirurškog odelјenja i prvi teren za tenis 1924. godine. Mala čaršija imala je tada gde da igra „buržujski sport“ – zabeležila je Zdravković Džonov.

Vranje je nedavno dobilo savremeni Hirurški blog. Još uvek nije poznato kako će biti upotreblјena zadužbina Jovana Jankovića Lunge, gde se danas ne obavlјaju operacije. Postoji predlog da tu budu otvorene svojevrsni muzej medicine koji bi otvorio vrata i običnim lјudima ali i medicinskim stručnjacima koji žele da se upoznaju sa bogatom istorijom grada i velikim doprinosom ovog uspešnog Vranjanca.

Dolaskom ratnih vremena 1941. godine Lungi biva oduzeta kuća na Dedinju da bi se u nju uselio funkcioner Boris Kidrič, a četvorosobni stan u centru Beograda zauzeo je njegov čovek od poverenja, njegov Vranjanac koji se brzo snašao u „partizanskim vodama“. Lunga je sa porodicom živeo u garsonjeri za kućepazitelјa.