“Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete iskoristiti da promenite svet”, reči su čuvenog revolucionara i nekadašnjeg predsednika Južnoafričke Republike, Nelsona Mandele.
Iako se modeli u svetu razlikuju postoji jasno vidljiva korelacija između kvaliteta obrazovnog sistema zemlje i njene razvijenosti, pre svega ekonomske. Uopšteno govoreći, razvijene zemlje svojim građanima nude kvalitetnije obrazovanje. To samo govori da je obrazovanje očigledno jedan od najznačajnijih činilaca u razvoju svake zemlje. Činilac koji treba da učini mlade samostalnima i da podigne stepen napretka jedne zemlje.
U tekstu koji sledi, osvrnućemo se na neke karakteristike najrazvijenijih obrazovnih sistema u svetu. Iako nigde zvanično ne postoji jedinstveno rangiranje po kvalitetu, jer sve zavisi od faktora koje uzimate u obzir, neki od sistema se jasno izdvajaju.
Na početku, pre nego što krenemo sa predstavljanjem najefikasnijih sistema za osnovno i srednje obrazovanje, da se podsetimo našeg.
Obrazovni sistem u Srbiji
Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno i traje 8 razreda. Za razliku od njega, srednje nije obavezno, ali bi prema poslednjim najavama do 2030. godine trebalo da bude. Nakon završenog osmog razreda polaže se mala matura i upisuje gimnazija ili neka od srednjih stručnih škola.
Što se tiče nastavnog programa koji se izučava u školama, za njega je odgovoran Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Poslednje decenije reforme u ovoj oblasti su česte, sa više ili manje uspeha. Česta je pojava reformisanja nastavnih planova i programa, ali i promena organizovanja završnih ispita.
Osim planova i programa, ZUOV izdaje i katalog udžbenika u nastavne svrhe koji odobrava resorno ministarstvo. Iz godine u godinu sve je više izdavača, pa tako osim državnih u ponudi se mogu naći i Klett udžbenici za osnovnu i srednju školu, kao i udžbenici drugih izdavačkih kuća.
Što se tiše visokoškolskog obrazovanja, ono ima delimičnu autonomiju a za sada država finansira samo jedna broj studenata dok drugi deo ide na samofinansiranje.
U nastavku teksta objasnićemo kako obrazovni sistemi funkcionišu u nekim drugim zemljama.
Finska – jedan od najinovativnijih obrazovnih sistema
Finski obrazovni sistem se smatra jednim od najuspešnijih i najinovativnijih u svetu. Posebno se puno pažnje posvećuje najranijem obrazovanju. Finci smatraju da je to period koji određuje dete i samim tim je najbitniji u celom procesu. Njihovo predškolsko obrazovanje se fokusira na igru, istraživanje i socijalne veštine. Ono je u ovoj skandinavskoj zemlji dobrovoljno i besplatno, ali ga jako veliki procenat dece pohađa.
Osnovno obrazovanje u Finskoj traje devet godina i obavezno je za svu decu. Ono što je karakteristično je da ne postoje prijemni ispiti za srednju školu. Sve do 16. godine ne postoje nacionalni standardizovani testovi. Sistem se fokusira na individualizaciju nastave i podrške učenicima prema njihovim potrebama. To znači da oni još od prvih razreda osnovne škole napreduju u skladu sa svojim mogućnostima i ritmom, kao i interesovanjima koja pokažu.
Nastavnici imaju autonomiju u planiranju i izvođenju nastave. Njihova uloga je više usmerena na vođenje učenika, motivisanje, pružanje podrške i naravno procenjivanje individualnog napretka. Mnogo toga u osnovnom obrazovanju Finske se zasniva na učenju sličnom onome za koje se doktorka i pedagog Marija Montesori borila. Stalno stručno usavršavanje nastavnika je obavezno, baš kao što je to slučaj i u Srbiji.
Kanada – izuzetno fleksibilan obrazovni sistem
Specifičnost kanadskog obrazovnog sistema je decentralizacija. Federalna vlada ima ulogu u postavljanju opštih zakona i smernica, a provincije upravljaju planovima i njihovom implementiranju na svojoj teritoriji. Kanada je poznata po veoma visokom kvalitetu nastave. Nastavnici prolaze kroz rigorozne obuke u cilju profesionalnog razvoja kako bi se obezbedilo da nastava na svim nivoima bude maksimalno kvalitetna.
Obavezno školovanje je od vrtića, u nekim provincijama još od 5. godine, i traje do navršene 16. odnosno 18. godine, zavisno od toga u kojoj državi Kanade se dete školuje. Osnovna škola traje kao i kod nas 8 razreda a srednja 4. Treba istaći da su u Kanadi, kao uostalom i u velikom broju drugih razvijenih zemalja svi udžbenici besplatni, za razliku od Srbije.
Nakon osnovnog, postoji neka vrsta dvogodišnjeg obrazovanja koje takođe finansira država, a nakon čega se stiče diploma poput naše nekadašnje više škole. Ko želi dalje da se školuje upisuje koledž ili fakultet.
Sistem je poznat po tome što je izuzetno fleksibilan, počev od toga da dete nastavu može da sluša na jednom od dva službena jezika, engleskom ili francuskom. Od ranih razreda učenici mogu da biraju predmete koje će slušati. To znači da se deca usmeravaju na ono što vole i na taj način se od najranijeg doba podstiče njihova kreativnost. Sistem se ne fokusira na prostu reprodukciju već na razvoj kritičkog mišljenja koje podržava učenike da postavljaju pitanja iz oblasti koju izučavaju. Jako puno se vodi računa i o digitalnim alatima u obrazovanju.
Nemačka – decentralizovan sistem i dualno obrazovanje
Nemačka je poznata po sjajnim inžinjerima koje je iznedrio decentralizovan i dualni sistem obrazovanja. Međutim, svega toga ne bi bilo da nema jak sistem osnovnog obrazovanja. U ovoj zemlji obavezno školovanje traje 9 godina. Predškolsko nije obavezno ali ga najveći broj dece pohađa. Osnovno traje svega 4 ili 6 godina (u Berlinu i nekim drugim federalnim jedinicama).
Treba istaći da nije moguće školovanje od kuće kao što je to slučaj u nekim zemljama Evrope poput Holandije. Osnovno obrazovanje ima za cilj da napravi temelj za nadogradnju znanja i veština učenika. Poseban akcenat se stavlja na jezik, matematiku i prirodne nauke. Naravno, nisu zapostavljene ni društvene nauke i umetnost.
Nakon završenog osnovnog obrazovanja nastavnik daje sugestije roditeljima koji odlučuju koju vrstu škole će dete pohađati. Postoje tri vrste škole, od kojih je najniža Hauptschule – nešto poput niže srednje škole. Ona je prvenstveno praktično orijentisana, traje od 5. do 9. razreda i obično se na kraju polaže završni ispit.
Druga je Realschule, srednja škola višeg stepena koja traje od 5. do 10. razreda i obavezno ima završni ispit (poput naše male mature).
Treća opcija je Gymnasium – isto kao i naša gimnazija. Traje od 5. do 12. razreda i završava se polaganjem maturskog ispita. Posle nje učenici imaju prohodnost na fakultete.
Posebna karakteristika nemačkog sistema je dualno obrazovanje. Sa istim modelom u saradnji sa GIZ-om se pre sedam-osam godina počelo i u našoj zemlji. Ovaj sistem kombinuje teorijsko znanje koje učenici stiču u školama i praktične veštine i radno iskustvo koje stiču u kompanijama.
Singapur – uvek u vrhu na PISA testiranju
Singapur je država koja najbolje pokazuje vrednost sistemskog ulaganja u obrazovanje. U gotovo svim kategorijama PISA testiranja se nalazi u samom vrhu. Svega par godina nakon osamostaljenja uvode bilingvalni sistem nastave sa engleskim i maternjim jezikom kao obaveznim.
Početkom novog milenijuma Singapur je ušao u novu fazu i reformu školstva pod nazivom ”Thinking School, Learning Nation”. Umesto klasičnog usvajanja znanja, razvijaju se veštine kreativnog i kritičkog mišljenja, kao i motivacija za celoživotno učenje, svojstveno azijskim kulturama. Nastavni planovi i programi se sve više uprošćavaju i skraćuju kako bi se ostavilo prostora za istraživačke aktivnosti i timski rad na rešavanju projektnih zadataka.
Osnovno obrazovanje u Singapuru je obavezno i traje 6 godina. Nakon toga, polaže se test kojim se pokazuje da su učenici stekli određena znanja i veštine i oni se usmeravaju na neku od srednjih škola koja im po proceni nastavnika najviše odgovara. Po završetku srednje škole proces edukacije se nastavlja kroz Junior koledž, Politehnika, Institut tehničkog obrazovanja i Umetničke institucije.
Sve vreme kroz školovanje nastavni plan se fokusira na tri važna činioca. Prvi čine znanje, razumevanje i primena. Drugi su veštine i procesi,a treći etika i vrednosti.
Činjenica je da je naš obrazovni sistem daleko od onih najrazvijenijih, ali i da je isto tako daleko od lošeg. Mesta za napredak ima na pretek, ali je potrebno da svi zajedno, počev od države krenemo u njegovu ozbiljnu reformu.
