NAUČNIK DEJAN STOJKOVIĆ: “Ljudi tam, ljudi ovam, nebo gore visoko, a zemlja dole tvrda.”

Dejan Stojković, naučnik i profesor fizike iz Vranja koji živi u Americi, posetio je svoj rodni
grad. Sa njim je o nekim zanimljivim temama iz života i rada jednog naučnika, razgovarao naš saradnik Veljko Ilić.

Od kad znam za sebe hteo sam da razumem svet oko sebe, uključujući zvezdano nebo nada mnom, mehanizam po kome se stvari dešavaju, nastanak, evoluciju i budućnost univerzuma i objekata u njemu – priča o svojim počecima profesor.

U Vranju je završio osnovnu i srednju školu, a fakultetsku diplomu stekao je u Beogradu. Kaže da se uvek raduje dolasku u rodni kraj gde je živeo kao i većina njegovih sunarodnika u to vreme, sa svim pozitivnim i negativnim stranama. Doktorirao je u Americi u kojoj je i ostao da gradi životni put. O životu u Americi kaže da je sve isto kao i svuda, ima dobrih i loših ljudi, ima uživanja, ali i patnje, standard je na višem nivou, ali i otuđenost ljudi.

Ljudi tam, ljudi ovam, nebo gore visoko, a zemlja dole tvrda – citira vranjskog pisca Boru Stankovića.

Naš sagovornik se osvrnuo na činjenicu da je u svetu poznato mnogo stručnjaka iz Srbije, za koje je čuo mali broj ljudi kod nas.

Razlog je kultura jednog društva. Ako zaustavite bilo koje dete na ulici, ono će vam kao iz topa nabrojati naših pet pevača ili sportista, a pritom neće znati ime niti jednog našeg naučnika. Deca, gledajući naše medije svaki dan i priče ljudi oko sebe, imaju utisak da je mnogo bolje biti sportista ili pevač, i zato naše društvo proizvodi puno kvalitetnih sportista i pevača. Promene koje su nama potrebne ne mogu biti stihijske i parcijalne nego sistematske. Klatno je i suviše otišlo na drugu stranu da bi nešto lako i brzo moglo da se promeni – smatra profesor.

Ovaj vrsni naučnik je dao veliki doprinos analizi crnih rupa, ali i odgovor na zanimljiva pitanja, postoji li opasnost da nas usisa crna rupa i da li je moguće putovati kroz vreme.

Najbliža crna rupa je na oko 1600 svetlosnih godina od nas. Sa tog rastojanja ne postoji ni teoretska šansa da nas usisa. Putovanje kroz vreme nije zabranjeno ni jednim zakonom fizike pa je teoretski moguće. Recimo, da će nekada u dalekoj budućnosti tehnologija biti toliko razvijena da ćemo moći da pravimo vremenske mašine. Gde su onda putnici kroz vreme, zašto nas još uvek nisu posetili iz budućnosti? – pita se Stojković.

Profesor Dejan ističe da se za sada samo zaljubljenici u fiziku opredeljuju za izučavanje
kosmosa, a da bi se deca zainteresovala za ovu oblast neophodna su ulaganja, projekti,
predavanja, mediji.

Prvo je potrebna solidna baza u matematici i fizici, urođena mašta i intuicija, puno rada i
odricanja, i dosta sreće i povoljnih sticaja okolnosti. Ne zvuči baš optimistički, ali nadamo se da će biti mnogo lakše u skorijoj budućnosti – završava savetom za decu ovaj razgovor naš čuveni naučnik.