Gluvonemost je jedini ivaliditet koji se na prvi pogled ne vidi, a koji je prisutan i među populacijom u Surdulici, ukazuju iz Udruženja gluvih i nagluvih u ovom mestu. Udruženje zvanično postoji od 2015. godine i na njega su upućene gluve i gluvoneme osobe iz Surdulice, Bosilegrada i Vladičinog Hana.
Broji oko tridesetak članova, a njihova veza sa spoljnim svetom je Marija Milutinović, defektolog, jedini stručnjak u gradu koji poznaje znakovni jezik. Marija je i jedna od retkih koja se posle završenih studija u Beogradu , vratila u rodni grad, u jednu humanu misiju, jer je bez posla, ali uvek spremna da pomogne svima koji komuniciraju na znakovnom jeziku.
Svaka druga invalidnost je vidljiva društvu, jedino se gluvonemost na prvi pogled ne vidi. Većina gluvonemih je svoju invalidnost steklo tokom života, nisu tako rođeni. To su uglavnom posledice visokih temperatura, upala i slično. Gluvonemost nije nasledna bolest, mada ima i takvih slučajeva. Kod nas imamo ljude koji su dobili decu, koja su čujuća, a imamo i jedan slučaj, gde su roditelji dobili potomstvo, gde su deca takođe gluvonema. Koliko god pomoć društva bila prisutna, opet najveću brigu o njima vode porodice – kaže Marija za VOM.
I pre nego što je udruženje formirano,opština Surdulica je pomagala osobe sa ovom vrstom invalidnosti, finansirajući brojne njihove aktivnosti kojima im se olakšava život i uključuju se u društvo. Poslednjih godina, preko projektnog finansiranja, takođe se izdvajaju sredstva za podršku i pomoć gluvonemima. Podrška lokalne samouprave ogleda se i u tome što udruženje ima svoje prostorije u Surduličkom kulturnom centru.
Pre nego što se pojavila korona, u prostorijama udruženja je non stop bilo nekog. Sada smo te susrete proredilili. Svi u udruženju smo veoma povezani i bliski i retko pustaju nekog sa strane u svoj svet. Gluvoneme osobe još od osnovnog školovanja stvaraju prisnije međusobne veze. Oni su pohađali školu za gluvonemu decu „Bubanj“ u Nišu, jer to je jedina takva ustanova na jugu Srbije. Znaju znakovni jezik i tako komuniciraju između sebe, ali je problem kad treba bilo šta da završe van svog sveta, nailaze na prepreke, jer ljudi ne poznaju znakovni jezik. Razvoj modernih tehnologija veoma im je olakšao komunikaciju i to koriste dosta, društvene mreže internet i slično – priča Marija.
Kako većina gluvonemih može da oseti vibracije, udruženje je organizovalo dosta aktivnosti na tom polju. Bilo je nastupa folklora gluvih, zatim pantomime, predstava u kojima dominiraju pokreti. U Surdulicu su tim povodom dolazili brojni učesnici sa strane, iz drugih gradova, ali i inostranstva.
Marija ističe i saradnju sa Međuopštinskim savezom gluvih i nagluvih u Vranju, koji je osnovan još pedesetih godina prošlog veka i čija iskustva im dosta pomažu u radu i funkcionisanju udruženja u Surdulici.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
