24.9 C
Vranje
petak, 30 septembra, 2022
NaslovnaVestiDruštvoOrganska proizvodnja u Srbiji - rizik ili neiskorišćeni potencijal?

Organska proizvodnja u Srbiji – rizik ili neiskorišćeni potencijal?

Ljudi širom sveta biraju organsku hranu pre nego li namirnice dobijene tradicionalnim metodama uzgoja u kojima se koriste hemijski i sintetički herbicidi i pesticidi. Da, zaštita bilja je neminovnost, ali zar po cenu da u organizam unosimo štetne materije od kojih se vremenom možemo razboleti? Organska proizvodnja čuva životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Strogo je kontrolisana i zakonski regulisana, kako ne bi došlo do malverzacija u proizvodnji.

U redovima koji slede upoznaćemo vas sa tokovima i regulativama koje se odnose na organsku proizvodnju u Srbiji 2022. godine.

Šta je organska proizvodnja?

Termin “organska” se odnosi na sam način proizvodnje i sredstva koja se u proizvodnom toku koriste. Organska hrana je proizvod poljoprivrednog sistema koji izbegava upotrebu veštačkih đubriva, pesticida, ili regulatora rasta i aditiva za stočnu hranu. Zračenje i upotreba genetski modifikovanih organizama (GMO) ili proizvoda proizvedenih od ili pomoću GMO su generalno zabranjeni u organskoj proizvodnji.

Organska poljoprivreda je sistemski pristup proizvodnji koji radi na ekološki, socijalno i ekonomski održivoj proizvodnji. Umesto korišćenja hemijskih supstanci koje su dugoročno štetne po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, poljoprivredni sistemi se oslanjaju na rotaciju useva, životinjsko i biljno đubrivo, ručno uklanjanje korova i biološku kontrolu štetočina.

Kako je regulisana organska proizvodnja?

U Srbiji, proizvodnja organske hrane je regulisana sledećim zakonskim aktima: 

  • Zakon o organskoj proizvodnji.
  • Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.
  • Pravilnik o dokumentaciji koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde, kao i o uslovima i načinu prodaje organskih proizvoda.

Navedeni pravni akti uređuju sve etape organske proizvodnje – od kvaliteta zemljišta, vrste semena koja se koristi, pomoćnih materija koje povećavaju plodnost i štite useve od štetočina. 

Akti organske proizvodnje uređuju i način žetve, skladištenja i pakovanja organske hrane. Za pakovanje se koriste mašine za pakovanje u džakove koje se ne upotrebljavaju za pakovanje plodova dobijenih standardnim metodama. Zavisno od vrste organskog proizvoda (žitarice, voća ili povrća) bira se vrsta ambalaže u koju će biti upakovan. 

Mehanizacija i pomoćne mašine se ne smeju mešati i koristiti naizmenično, jer će se organski proizvodi u tom slučaju smatrati kontaminiranim.

Dakle, proizvodnja organske hrane je strogo definisana zakonskim odredbama, podleže proverama kontrolne organizacije, kako bi krajnji proizvod nosio oznaku sertifikovanog organskog proizvoda. 

Kontrolne organizacije za 2022

Kontrolne organizacije se biraju svake godine, a nadležnost im je teritorijalna. Za 2022. to su:

  •  „ЦЕНТАР ЗА ИСПИТИВАЊЕ НАМИРНИЦАˮ ДОО, Београд, Змаја од Ноћаја 11;
  •   „ECOCERT BALKANˮ ДОО, Београд, Славонска 18;
  •   „ORGANIC CONTROL SYSTEMˮ ДОО, Суботица, Трг Цара Јована Ненада 15/I;
  •   „ECOVIVENDIˮ ДОО, Београд, Воје Вељковића 14/4;
  •   „TMS CEE“ ДОО, Београд, Рудничка 14;
  •   „SGS BEOGRADˮ ДОО, Београд, Јурија Гагарина 7б;
  •   „ЈУГОИНСПЕКТ-НОВИ САДˮ ДОО, Нови Сад, Дунавска 23/1

Koje su najtraženije organske namirnice?

U Srbiji se organskim metodama najviše gaje žitarice, ali, iako u znatno manjem broju, postoje i organski voćnjaci, povrtnjaci, kao i usevi organskog začinskog bilja. Farme životinja koje se  uzgajaju organskim putem su malobrojne, iako su organsko meso, mleko i jaja veoma traženi.

Od žitarica najpopularniji su usevi organskog kukuruza i pšenice, a od industrijskog bilja to su soja i suncokret, dok se od organskog začinskog bilja najviše uzgajaju nana, kamilica, majčina dušica, origano, ruzmarin i lavanda. Organsko voće koje postiže odlične cene otkupa su jagode, dok se sve više gaje i maline, šljive i jabuke, dok se od povrća ističu korenasto povrće i kupusarke – brokoli, karfiol, kelj itd.  

Da li se organska proizvodnja isplati?

Trend organske proizvodnje je u Srbiji u stalnom porastu, što zbog sve veće potražnje na domaćem tržištu, što zbog mogućnosti izvoza, gde se može postići bolja cena otkupa.

Procenjuje se da od sveukupne količine organski proizvedene hrane samo 5% završi na domaćem tržištu, dok se sve ostalo izvozi. Uprkos tome što se izvozi 95% organske proizvodnje, potražnja za većinom proizvoda još uvek premašuje ponudu, što govori u prilog tome da potencijal Srbije nije dovoljno iskorišćen u pogledu izvoza organskih proizvoda.

Organska proizvodnja je najviše zaaživela u regionima Vojvodine i juga Srbije, gde se obrađuje otprilike ista površina zemljišta, oko 8.500 hektara, što čini 80% obradivih površina pod organskim usevima. Preostalih 20% nalaze se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Ilustracije radi, 2010. godine je bilo svega 137 registrovanih organskih poljoprivrednih proizvođača, dok je taj broj 2019. godine skočio na 6.262, što je mnogostruko više. Ipak, potrebe tržišta još uvek nisu zadovoljene, što ostavlja prostor novim poljoprivrednim gazdinstvima da se priključe organskoj proizvodnji.

Dakle, odgovor na pitanje da li se organska proizvodnja isplati je potvrdan – da, itekako se može isplatiti, naročito danas, kada tržište nije zasićeno ponudom nego je konstantno u potrazi za više. Ako razmatrate mogućnost da se priključite ovoj metodi uzgoja, ne oklevajte. Pravi je čas.

Najnovije vesti i najvažnije informacije potražite i na našem Telegramu!
spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

Popularno

Najzanimljiviji svadbeni običaji u Srbiji

Venčanje dvoje ljudi prema tradicionalnom shvatanju predstavlja ovekovečenje iskonske ljubavi, a brak se smatra jednom od Svetih Tajni. Skladno tome, na našem području su...

Rock festival ,,Downhill“ u Vranju

Tijani iz Vranja je potrebna naša pomoć