Ostvariti se kao roditelj, biti majka i otac je blagoslov i sreća. Medicinska sestra Gabrijela Tasić – Adžić je pre deceniju najpre bila iznenađena svojim blagoslovom, nakon duge borbe sa sterilitetom, ali su uprkos zahtevnom zadatku roditeljstva ona i njen suprug Dušan ubrzo shvatili da je njihova sreća tri puta veća.
Posle par godina braka i činjenice da nismo mogli da prirodnim piutem dobijemo potomstvo, otišli smo na vantelesnu oplodnju. Imali smo sreće, za razliku od brojnih parova koji se više puta podvrgavaju vantelesnoj oplodnji, da smo u Novom Sadu već posle prvog pokušaja uspeli – započinje priču ova mlada i temperamentna žena koja je izdvojila sat vremena za razgovor u svom prilično gustom dnevnom rasporedu.
Iako sada kada se priseti tog perioda, seća ga se sa osmehom priznaje da prvobitni šok nije izostao.
Nisam bila ni svesna šta nas očekuje. Doktori su nas upozoravali da je takva trudnoća visokorizična i da postoji veliki broj komplikacija i za mene i za bebe, čak su mi savetovali redukciju. Ipak, odlučili smo da sačuvamo sve tri bebe, pa šta bude – kaže Gabrijela.
Vreme je sporo teklo, a porođaj je obavljen u 31. nedelji u Beogradu. Trebalo je dočekati taj dan kada su carskim rezom Janja, Vukota i Vasilije ugledali svetlo dana.
Nije bilo lako, ali sam uz veliku podršku supruga i čitave porodice izgurala sve. Trudnoća je protekla super, bez ikakvih problema, prosto Bog je uredio da sve ide svojim tokom. Prvi susret je bio dan nakon porođaja i mešala su se osećanja sreće i straha, a bebe su bile baš male – 1200, 1450 i 1800 grama. Kao zdravstveni radnik znala sam kakve probleme mogu imati ovako prevremeno rođene bebe. Međutim, imala sam samo lepe i pozitivne misli i veru . Izašli smo iz bolnice nakon dva meseca. U međuvremenu nisam htela ni da guglam, ni da tražim na internetu bilo šta što će mi povariti raspoloženje i to savetujem svima. Okanite se lekara preko interneta jer može samo da vas deprimira, a problem, koji možda i nemate, je verovatno lako rešiv ako se obratite lekaru – kaže Gabrijela.
Deceniju kasnije, kaže da je osim ljubavi koju stavlja na prvo mesto najvažnija i organizacija.
Gabrijela Tasić Adžić kaže da iako mnogi na njenu “neobičnu “ situaciju gledaju drugačije, ona ne misli da radi išta drugačije nego što rade ostale žene i majke. Ipak, kako uopšte izgleda hraniti, kupati i presvlačiti tri bebe odjednom!? Od same pomisli na to shvatate ti roditelji nemaju ni sekund slobodnog vremena. Na ovu konstataciju Gabrijela se samo osmehuje i dodaje da je dobro organizovan dnevni raspored bio neminovnost.
Pa sve je to isto kao i sa jednom bebom… samo puta tri puta. Pre svega, nikad neću zaboraviti pomoć supruga u trenucima kada je naše roditeljstvo počelo. I dan danas je tako i pravi je tata za primer. Naravno, imala sam i pomoć sestara, roditelja, drugarica. Bilo je naporno, ali smo se dobro organizovali. Sve troje su bile dobre i zdrave bebe i uživali smo u njihovom odrastanju. Kasnije su krenuli u vrtić, ja sam mogla da se vratim na posao i starim obavezama. Vaspitačice su bile fenomenalne i mnogo su nam pomogle jer su ih prihvatili kao svoje najrođenije. Zanimljivo je da su svo troje dece različitog karaktera i svako od njih je zahtevan i poseban na svoj način – pojašnjava Gabrijela.
Pre pet godina grad Vranje je uveo novčanu nadoknadu za roditelje trojki od 12,000 dinara mesečno. Nije kao u nekim drugim gradovima gde se dobija pomoć u visini prosečne republičke zarade, ali mnogo znači svaka pomoć, posebno ako se ima u vidu da je ranije nije ni postojala.Adžići kažu da iako su zaposleni odgajati decu u današnje vreme nije lako, ali sa druge strane radost i sreća koju donosi njihovo odrastanje je mnogo veći benefit.
