SPC i njeni vernici danas slave dan Prepodobne mati Paraskeve Svete Petke

49

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave dan Prepodobne mati Paraskeve Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a  malo je poznato da je poštuju  i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova posvećenih Svetoj Petki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Ova svetiteljka je u našem narodu izuzetno poštovana i cenjena, naročito među ženama, a mnoge srpske porodice je slave kao kućnu slavu.
Po predanju, Sveta Petka je srpskog porekla, i potiče iz imućne i pobožne porodice. Rođena je u Epivatu u Trakiji, između Silinavrije i Carigrada, krajem 10. ili početkom 11. veka. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci.

Bila je usamljena, mnogo godina je provela u pustinji, a prema predanju, javio joj se anđeo i usmerio je da širi Hristovu veru. U doba pozne starosti poslušala je glas anđela, ostavila pustinju i vratila se u Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Nakon što se, prema predanju, svetiteljka u snu javila nekom Georgiju i Jefimiji, hrišćani iz Epivata pronašli su njene mošti i preneli ih u hram Svetog Petra i Pavla. Njene čudotvorne mošti prenošene su od tada mnogo puta. U Carigrad, pa u Trnovo, a onda su opet vraćene u Carigrad, pa odatle u Beograd. Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju, a mali prst na Kalemegdanu.

U Vranju crkva na Šapranačkom groblju nosi njeno ime i danas slavi hramovnu slavu. U povečerje Svete Petke liturgiju je sinoć služio u ovoj crkvi Vladika Pahomije.