Svetski dan sluha obeležava se svake godine 3. Marta. Ove godine, slogan koji prati pbeležavanje Svetskog dana sluha je “Učinimo da briga o uhu i sluhu budu stvarnost za sve!” Ove godine fokus je stavljen na prevazilaženje izazova koje predstavljaju pogrešne percepcije društva i stigmatizujući način razmišljanja kroz podizanje svesti i razmenu informacija, usmerenih na javnost i pružaoce zdravstvenih usluga.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus je izjavio rekao je da gubitak sluha se često naziva „nevidljivim invaliditetom“, ne samo zbog nedostatka vidljivih simptoma, već zato što je dugo bio stigmatizovan u zajednicama”.
O tome koliko su važni preventivni pregledi i rana dijagnostika razgovarali smo sa dr Danijelom Milošević, specijalistom otorinolaringologije i subspecijalistom audiologije.
Kultura preventivnih pregleda nije baš na najvišem nivou. Možda delom što ne postoji dovoljna informisanost pacijenata o tome koliko rana dijagnostika može pomoću u lečenju. Problemi sa sluhom nisu bauk, pregledi ne oduzimaju puno vremena i nisu bolni izbog toga ih ne treba izbegavati. Važno je javiti se lekaru kada primetite problem, jer on ne prođe sam od sebe – kaže na početku razgovora dr Milošević.
Prema njenim rečima lekarima se uglavnom javljaju pacijenti koji već imaju problem i zbog toga je jako važno raditi na podizanju svesti. Ona naglašava da se ovaj problem ne može tretirati globalno nego ga tretirati kao problem kod dece, populacije u srednjoj dobi i starije populacije.
Kada su deca u pitanju statistika pokazuje da se u evropi na godišnjem nivou rodi jedno do dva deteta na 1000 novorođenih sa teškim oštećenjem sluha, Ako se to ne prepozna na vreme i i krene sa rehabilitacijom, ta deca kasnije kroz život imaju probleme koji mogu da se izbegnu – kaže dr Milošević.
Ona podseća da je nedavno Zdravstveni centar dobio vrednu donaciju u vidu aparata za sprovođenje neonatalnog skrininga što je ključno u identifikaciji eventualnih problema u ranoj fazi života, često pre nego što simptomi postanu očigledni.
Ovaj proces omogućava roditeljima i medicinskom osoblju da brzo preduzmu neophodne korake kako bi obezbedili najbolju podršku za auditivni razvoj deteta. Ipak najvažnije je da roditelji prate svoje dete. Predviđena su dva sistematska pregleda dece u kojima učestvuje i otorinolaringolog, jedan u drugoj godini života, drugi pre polaska u školu – pojašnjava lekarka.
Što se tiče srednje doba jedan od karakterističnih problema, pored hroničnih oštećenja je otoskleroza, bolest sluha koja češće napada žene.
Rešava se operativnim putem i u ovom slučaju je jako važna rana dijagnostika. U srednjoj dobi oštećenje sluha se javlja i od buke, a mogu biti i idiopatskog karaktera. Mogu se javiti i usled hroničnih bolesti i štetnih dejstva lekova… – pojašnjava dr Milošević.
Ono što zahteva hitnu dijagnostiku je naglo oštećenje sluha, kada se pacijent mora odmah javiti lekaru, radi blagovremene dijagnostike i terapije.
Na kraju naša sagovonica kaže da i oštećenje sluha usled starenja ne treba ignorisati već ga na vreme tretirati i što vreme uključiti rehabilitaciju.
Bolesti sluha i nastala oštećenja se svakako trebaju medicinski tretirati, ali značaj očuvanja sluha i preventivnih pregleda, koji su od izuzetnog značaja i mogu da promene život na bolje, doprinoseći njegovom kvalitetu ukoliko se problem na vreme identifikuje.
