Stevan Sremac je u svom čuvenom romanu „Pop Ćira i Spira“, vrlo je živopisno opisivao blatnjave sokake kojima je bilo teško „hoditi“ kada padnu jesenje kiše.
Jedna, verovatno ne jedina ulica u Vranju izgleda baš tako, kao da se radnja smeštena u romanu iz kraja 1800 godine. U pitanju je ulica Narodnog fronta.
Za one koji se nisu sreli sa ovim književnim delom Sremac kad opisuje sokake i govori o trotoarima u selu uvek polazi od anegdote i humora. Priča se kako nemaju trotoare zato što su ih krave pojele. Zbog zastite od blata, bacali su kukuruzovinu na trotoare, a krave naišle i pojele. Kada govori o blatu i barama koje se duže zadržavaju pored sokaka, pisac će reći da je u njima bilo mnogo žaba i da je bila „jedna lepota slušati žabe kad počnu da pevaju noću“.
Naši sagovornici se nisu žalili na žabe, ali im nije sve jedno da kada se svuda u državi vidi prosperitet oni ni krivi ni dužni i dalje žive u blatu.
Stanovnici ove ulice u donjem delu grada koja se oslanja na Proleterskih brigada, ne moraju da brinu o tome da Srbija ne sme da stane, jer je po svemu sudeći vreme je ovde stalo, a njima ostaje da preskaču barice i da ih se sete makar sledeće jeseni kada sada već tradicionalno gradske vlasti iskopavaju grad.
