Sigurno ste više puta čuli da nečije malo nekome puno znači. I zaista nekada čak i neka sitnica koju uradimo za nekog, može promeniti dosta toga, a često upravo od tih sitnica i zavisi nečiji život.
Diplomirani politikolog Milena Škarić, žena neiscrpne energije i prepoznatljivog osmeha, primer je tihog heroja, naše male zajednice koja svakodnevnom svojim „sitnicama“ i „malim stvarima“ obogaćuje ovaj svet i iskreno veruje da sitnicama koliko god one bile male zapravo nečiji život učiniti lepšim i boljim.
Ova majka dvojice sinova, supruga sveštenika, koja trenutno radi u cvećari je dugi niz godina aktivna u pomaganju onima kojima je pomoć preko potrebna. I dok govori o tome vidi se da je to što radi zapravo jako čini srećnom. Na početku ovog razgovora ona nam je otkrila da njen humanitarni rad traje dugo i da je aktivno krenula da učestvuje u humanitarnom radu kada se priključila organizaciji Kola srpskih sestara. Dok srčano objašnjava svoju potrebu d apomogne ljudim odmah je jasno da ona to radi poput svakodnevnog odlaska na pijacu, jer to je nešto što „ne treba pominjati“ već je postalo stvar rutine, pa joj je i neprijatno da o tome govori.
2016. godine sam se priključila organizaciji Kola srpskih sestara. Ideju za tu organizaciju je dao Vladika koji nas je okupio i tako smo krenule sa humanitarnim radom. U početku nismo ni same znale kako da sve to organizujemo, ali glavni cilj je bio pomoći bolesnima, socijalno ugroženima, višečlanim porodicama tačnije svima kojima je to bilo zaista potrebno. Krenuli smo sa paketima garderobe, sa lekovima, paketima hrane i tako smo do dan danas nastavili da pomažemo svim tim ljudima. Preko 40 žena je u Kolu, obično je aktivno oko 15, jer sve to zavisi od naših obaveza, a ja sam samo jedna od njih. Uspevamo da se uskladimo, kako koja može, poštujući jedna drugu pomažemo zajednici i to je ono što je nabitnije da bi ova priča i dalje funkcionisala – kaže Milena Škarić.
Ona ističe da je glavni pokretač kod nje bio taj što su je sve te priče o bolesnoj, siromašnoj deci i prodicama duboko dirnule kako nju, tako i njene najbliže. Prosto nije mogla da sedi i bespomoćno gleda. Njen lični motiv povezan je i sa vaspitanjem koje nosi iz kuće i koje se trudi da prenese na svoju decu.
Svako od nas je bar jednom poslao neku SMS poruku za pomoć u lečenju deteta koje je bolesno. Često sam se na taj način susretala sa tim i uvek su mi sve te vesti o bolesnoj deci bile najteže. Kada sam krenula aktivno da učestvujem u tim Humanitarnim licitacijama u grupi fondacije „Budi human“ pošla sam od toga da niko od nas ne zna šta će i kada će mu se nešto desiti. Neretko se dešavalo i to da sedim sa decom, da čitamo o nekom bolesnom detetu kome je potrebna pomoć i da tom momentu krenemo da plačemo. Drago mi je kada vidim da su moja deca razvila saosećanje i empatiju kada su takve situacije u pitanju. Dešavalo se i to da sam sa celom porodicom išla u kupovinu hrane, lekova i ono što je meni bitno jeste to da smo svi porodično uključeni u ceo taj proces – priča Milena Škarić
Tokom razgovora Milena se prisetila jednog momenta kada je shvatila da svojim primerom i te kako pomaže i svojoj deci da sutra kada odrastu postanu ljudi koji će brigom o drugima davati primer svima.
Nekoliko godina unazad dok nije počela pandemija mi kao članice organizacije Kolo srpskih sestara smo darivale decu koja su tom trenutku bila na lečenju na Dečijem odeljenju, kao i porodilje u Porodilištu. To su bili paketi sa igračkama, grickalicama, opremom za bebe, maramice, slatkiši za mame, garderoba… To su bile donacije kako građana tako i dece sa verske nastave, deca za decu. Moj stariji sin je u tom periodu nacrtao crtež na kome su bila bolesna deca u bolnici i nas sestre iz Kola. On mi je objasnio da se na tom crtežu nalazimo mi koje pomažemo toj deci i da moramo da nastavimo da im pomažemo da bi deca ozdravela. Taj momenat mi je bio najupečatljivji, jer ako sam na taj način uspela da im usadim bar delić brige o drugima to je moj najveći uspeh – kaže Milena Škarić.
Pored toga što je Milena članica organizacije Kolo srpskih sestara vrlo je aktivna u licitacijama u Fondaciji budi human, nepoznat je broj predmeta koje je prodala i kupila samo da bi dala svoj doprinos, ali ono što je još bitnije motivisala je mnoge da se priključe ovoj svojevrsnoj borbi.
Juna 2020. godine sam se priključila grupi Humanitarne licitacije. To je bila grupa od 80 000 hiljada ljudi, i poprilično sam se začudila kako do tada nisam znala da ta organizacija postoji. U toj grupi se pomagalo deci koja su iz čitave Srbije tako što su ljudi prodavali stvari koje im nisu potrebne. Kada sam krenula da se time bavim postavljala sam polovne stvari, kako moje, tako i od moje dece uglavnom je to bila garderoba, igračke, neki predmeti za koje nikada ne biste pomislili da će nekome trebati. Često puta sam se zapitala da li će to neko hteti da kupi, nekada mi je bilo i glupo da postavim neke stvari međutim vrlo brzo sam se uverila da sve može da se proda jer bitan je cilj zbog čega se to radi – pojašnjava Milena.
Onda je bukvalno počela svoje slobodno vreme da posvećuje ovom poslu. „Postavlja fotografije, podiže komentare i stalno uključuje druge ljude, sve to sa ciljem da se na taj način prikupi što više novca za pomoć drugima. Kada se desilo to da je bebi Vukanu iz Vranja bila potrebna pomoć javila se neka žena kojoj su bile potrebne novine. Sticajem okolnosti njen otac je jedan od retkih koji čita novine tako da su imali pun podrum novina.
Ja sam to slikala, okačila sliku i uspela sam da od toga prikupim 400 dinara. Iako cifra nije bila velika ja sam bila presrećna kao malo dete zato što sam tako nešto uspela da prodam. Pravila sam takođe kutije za nakit i to prodavala, predmete koje su pravile sestre iz Kola kao što su podmetači, ikone, dekupaž koje u periodu zime bilo teško prodati jer tada nije bilo Bazara. Simpatično je to da u grupi imamo dve doktorice iz Vranja kojima sam pisala i u ponoć i one su odgovarale. Kada ljudi traže pomoć nekog doktora u zamenu za jedan sms nekome od korisnika ja vidim, prosledim i one se jave ljudima. Svaki taj sms od 200 dinara znači svima jer kada se udružimo sve to ide lakše. Vrlo brzo sam shvatila da još uvek postoji ta empatija među ljudima i to mi vratilo veru u to da ako smo tu jedni za druge da su sve nedaće koje nas u nekom trenutku sustignu podnošljivije – zaključuje Milena Škarić.
Ono što je zanimljivo jeste to da je Milena neumorna kada je u pitanju humanitarni rad. Od kako je ostala bez posla i počela da radi u cvećari poslednje tri godine ona je čak i tamo pronašla način kako da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Na njenom radnom mestu nalazi se kutija za korisnike fondacije Budi human. Ona ističe da joj je drago što je veliki broj ljudi zainteresovan da svojim prilogom pomogne kako deci iz ovog grada tako i svoj ostaloj deci na nivou cele zemlje.
Od kako sam krenula da radim u cvećari postavili smo kutiju za korisnike fondacije Budi human. Do sada smo za desetak korisnika prikupili oko 94. 000 hiljade dinara. Možda je to malo ali je vrlo značajno. Raduje me to što naši sugrađani uvek žele da pomognu i da ne prave razliku između toga da li je taj neko kome pomoć potrebna iz našeg grada ili ne. Trenutno sakupljamo novac za lečenje malog Maksima, i jako sam srećna što ljudi pokazuju takvu solidarnost jer cilj svega ovoga i jeste taj da jedni drugima pomognemo koliko god možemo – kaže Milena Skarić.
Bertolt Breht, nemački književnik i dramski pisac, je rekao ,,Nemojte se truditi da samo vi budete dobri već i da svet što ga iza sebe ostavljate postane dobar“. Ova rečenica možda najbolje opisuje ovu skromu i nasmejanu ženu sa dušom ivelikim srcem koja svakog dana tiho i nenametljivo ulepšava nečije živote. A porodica je ta koja ovoj ženi pruža bezuslovnu podršku da nastavi da pomaže svima onima koji se možda osećaju bespomoćno, ljudima koji kada se udruže vraćaju veru i osmeh na lice.
Andrea Dimić / VOM
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
