16 C
Vranje
nedelja, 26 juna, 2022
NaslovnaDruštvoVELIKI heroji male zajedniceNADA STOŠIĆ: Žena koja je pomogla da mame na svet donesu preko...

NADA STOŠIĆ: Žena koja je pomogla da mame na svet donesu preko 22 000 beba

Trenutak kada prvi put uzmem bebu u naručje ne mogu i dan danas da opišem, i posle toliko godina rada čini mi se da je svaki put taj osećaj sve jači i intenzivniji“, započinje strastveno da priča Nada Stošić (60), žena koja je pomogla da mame na svet donesu preko 22 000 beba i koja sa ponoom ističe da je „babica“ u vranjskom Porodilištu.

Ona ne može da sakrije koliko voli svoj posao, a ako je malo bolje pogledate shvatićete da i posle 42 godine radnog staža ona o svom pozivu govori sa jednakim žarom o svom poslu kao da je tek juče počela da radi. Svoj životni poziv izabrala je kaže još kao devojčica.

Bio je april, otvoreni dan Medicinske škole u Mariboru. Razredna nas je pitala da li je neko zainteresovan da tamo ode, i ja sam sa svojim drugovima i drugaricama otišla da bih videla o čemu se tu tačno radi. Bilo je više smerova, ali mi smo otišli tamo gde je bio Akušerski deo. Kada su nam sestre prezentovale taj proces meni se jako dopalo. Vratila sam se kući i rekla majci šta želim da upišem. Ona mi je  rekla da je to jako težak posao i da nije sve tako bajno i sjajno, moja želja je bila ogromna i kada sam uspela bila sam presrećna – kaže Nada Stošić.

I dok su ostale koleginice, kako Nada kaže, jedna po jedna odustajale, zato što to jednostavno nije bio njihov poziv, ona je, kako se priseća, sa uživanjem prisustvovala svakom porođaju.

Pored svega što je pratilo taj posao, ja nisam odustala i znala sam da će to biti moj životni poziv. Bila sam stipendistkinja bolnice, i odmah nakon diplomiranja sam krenula da radim u istoj. Tada sam upoznala svog supruga, rešili smo da se venčamo i ostala sam u drugom stanju  Pred sam porođaj smo došli u Vranje,  jer je moj muž koji je radio kao zavarivač dobio premeštaj, ali nismo imali nameru da ostanemo duže od mesec dana. Spletom okolnosti ostali smo, i ovde sam započela svoj život –  kaže Nada Stošić.

Nada ne krije da joj je u početku  bilo  teško jer je došla u novu sredinu, nije dobro znala naš jezik, a onda kada je počela da radi kao babica susrela se sa sasvim novim sistemom rada. Međutim, vremenom je uz pomoć svog supruga prebrodila sve te poteškoće. Danas, posle toliko godina, kaže da ovaj posao ne bi menjala ni za šta na svetu. Iako je bilo i nekih teških momenata, ona se osvrće na one lepe kojih je bilo mnogo više.

Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem taj osećaj. Neko sa strane misli da mi to tako pričamo, ali činjenica da ja pomažem tom biću koje je tek došlo na svet, uzimam ga u ruke, pokazujem majci, okupam. Te prve suze radosnice kod majki kada im se dete stavi na grudi i osećaj koji mi imamo kada to vidimo je neprocenjiv i za njih i za nas. Najveća nagrada za babicu i tim lekara je kada beba zaplače, jer smo u tom momentu svi radosni što je živa i zdrava došla na ovaj svet. U ovom poslu, kao i u svakom drugom, svaka babica, kao i lekar imaju i neke neprijatne situacije. U odnosu na to kako je bilo ranije, sada smo bolje pripremljeni, pa znamo šta da očekujemo kada se dese takve  stvari. Ranije, na primer, nije bilo ultrazvuka i kada mama kaže da ne oseća pokrete bebe slušali smo slušalicom. Bilo je neprijatnih situacija, ali više je bilo onih lepih – kaže babica Nada.

Dešavalo se ovoj posvećenoj babici to da porađa žene na autobuskoj stanici, na ulici, u kući, a najzanimljiviji deo njene karijere je bio njen lični rekord koji je postigla tako što je u jednom danu pomogla da se rodi čak 16 beba. Izričita je u tome da ovaj posao može da radi samo neko ko zaista ima potrebu i želju da pomaže drugima

Budućim mamama bih predložila da što manje čitaju komentare na društvenim mrežama i da što manje pretražuju po internetu pre porođaja jer mnogi komentari nisu tačni. Slučajno sam došla do saznanja da su te informacije delimično tačne pogotovo ako uzmemo u obzir to da svi mi imamo različit prag tolerancije na bol –  smatra Nada Stošić.

I dok privodimo ovaj razgovor kraju Nada se već u žurbi i sa velikim žarom se vraća svom poslu kao svaki veliki heroj, uslovno rečeno nevidljivi heroj, koji korača ulicama ovog malog grada čineći nešto lepo za zajednicu na poseban način poštujući sopstveni profesionalni put. Tajna uspeha u poslu nije da čovek radi ono što voli, nego da voli ono što radi zar ne?

Andrea Dimić

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Buy Me A Coffee

Popularno

Jeleni iz Surdulice hitno potrebna pomoć dobrih ljudi

Jelena Vukojević je rođena 1985. godine  u Surdulici gde je do punlestva živela  u selu Leskova Bara. Udata je u Beogradu i majka dvoje...

Pionirke ŽFK Dinamo četiri dana u Beču

Povređeno dete na Ribinskom putu