Hegel je napisao ,,Hrabrost koja se bori bolja je od slabosti koja traje“. Ovo je priča o čoveku kome je život zadao teške udarce koje on stojički i dan danas podnosi. Blagoje Kocić je policajac u penziji, čovek iz naroda, i neko ko na svojim leđima nosi ogoroman teret života koji mu je sticajem okolnosti nametnut.
Njegova porodična tragedija ga je učinila ne samo boljim čovekom, već i humanitarcem koji se iz sveg srca trudi da pomogne svima onima kojima je pomoć potrebna. Kroz Udruženje ,,Koce zauvek“, uspeo je do sada da organizuje oko stotinak akcija dobrovoljnog davanja krvi. Kako ističe na početku cilj je bio da održi sećanje na svog prerano preminulg sina kroz pomaganje onima kojima je to najpotrebnije.
Njegova želja da pomaže drugim ljudima kroz davalaštvo krvi je potekla iz porodice, a kako je vreme prolazilo sve više i više je želeo da bude deo te priče. Prvu organizaciju osnovao je dok je radio u Policijskoj upravi Vranje.
Sa svojih 17 godina sam počeo da dajem krv. Kad god je bila neka akcija, ja sam dobrovoljno davao krv, odazivao sam se čak i u slučajevima gde nije bilo nikakve akcije jer sam imao potrebu da pomognem ljudima. Dolaskom u Vranje 2006. godine sam osnovao organizaciju Dobrovoljni davaoci krvi Policijske uprave Vranje. Ideju sam dobio od svojih kolega iz Valjeva koji su već u tom momentu osnovali organizaciju u njihovoj Policijskoj upravi. Stupio sam u kontak sa svojim drugovima koji su bili odatle, oni su mi objasnili kako to sve treba da funkcioniše i tako smo počeli. Cela priča se brzo razvila, te akcije su uzele maha i mi smo postali jedna celina. Od jedne do dve akcije došli smo to toga da su se akcije organizovale tokom čitave godine u svim policijskim stanicama. Dolazile su nam kolege iz drugih gradova iz Srbije, mi smo takođe odlazili kod njih. U tom periodu policijska uprava je bila najbrojnija organizacija po broju davalaca krvi u Pčinjskom okrugu – sa ponosom priča Blagoje Kocić.
Ali kao što to obično biva nekome se život promeni u trenutku. Tragedija koju je ovaj čovek sa svojom porodicom doživeo kada je izgubio sina mu je istinski promenila život. Kako sam kaže u tim momentima koji su bili teški za njega i njegovu porodicu utehu je pronašao baš u organizaciji koji je osnovao u sećanje na njegovog sina. Pređašnja iskustva kroz novu prizmu učinila su da učini mnogo i okupi zajednicu oko prikupljanja najdragocenije tečnosti na svetu.
Kada smo 2014. godine izgubili sina razmišljao sam kako da sačuvam uspomenu na njega. U tom momentu sam prestao da radim i osnovao Udruženje ,,Koce zauvek“. Prvu akciju dobrovolljnog davanja krvi organizovao sam baš na njegov rođendan u školi koju pohađao. Te godine uz pomoć njegove generacije, osoblja škole, nastavnicima, pomoćnim radnicima smo napravili jednu fantastičnu akciju. Prikupili smo 101 jedinicu krvi sto je stvarno izuzetan broj, ako uzmemo u obzir i to tu akciju organizovali u najtežem trenutku i sa svim životnim problemima koji su nas pratili. Cilj mi je bio da pokrenem priču koja će sačuvati uspomenu na njega, i drago mi je što sam uspeo u tome jer je i nama kao porodici osnivanje te organizacije pomoglo da nađemo zako što smo inicirali da ime našeg sina živi kroz jednu humanu priču – kaže Blagoje Kocić.
Danas udruženje ,,Koce zauvek“ broji oko 950 aktivnih članova i svake godine organizuju devet akcija dobrovoljnog davanja krvi.
Kako Blagoje ističe od momenta kada su osnovali tu organizaciju do danas broj članova se stalno povećavao. Mnoge njegove kolege i prijatelji su mu pružili podršku jer su insistirali da se te akcije češće organizuju, tako da je na taj način ta cela priča zaživela. Naravno najveću podršku je dobio upravo od porodice sa kojom se i dan danas svakodnevno trudi da lepo osmisli kako će neka akcija izgledati. Ono što ga suštinski ispunjava jeste to da je kroz ovo udruženje našao način da pomogne drugima, jer kako sam kaže čast je znati da ste nekome dali priliku za bolji život.
Dobrovoljno davanje krvi je za mene jedan izuzetan osećaj jer pomažeš nekome koga ne pojeznaš. Sama činjenica da tim činom pomažeš bolesnima, spašavaš živote, čini da se osećaš ispunjenim, a taj osećaj nema cenu. Ono što smo mi kao porodica osetili na svojoj koži nas je navelo da razumemo tuđe probleme i da se na ovaj način solidarišemo sa drugima – kaže Blagoje Kocić.
Posle neopisive tragedije i potrebe Blagoja da svoju porodicu okupi oko jedne humane misije, dobili su bebu, dečaka koji je od malena prisutan na gotovo svim akcijama i koji svedoči o tome da koliko god bio surov život je čudo.
Blagoje Kocić tihi heroj naše zajednice je dokaz kako čak i najveći gubitak može da bude pokretač za neke velike stvari. Uprkos bolu koji ga svakodnevno prati zajedno sa svojom porodicom vraća veru u ljude, veru u to da i dalje postoje oni koji brinu, oni koji žele da pomognu, oni koji nas razumeju. A to je ono što je svima nama potrebno, da imamo male heroje sa ogromnim srcem koji mpžda ne menjaju ovaj svet, ali ga čine boljim.
Andrea Dimić
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
