Ako mislite da je sve jedno, gde kupujete lubenicu ovog leta, silno grešite. Nešto što kao kupcu ne znači puno, jednom malom prodavcu znači, znači ispunjenje želje i ambicije da bude bolji u onome što voli. Vojin radi kako bi zaradio novac za fudbalski kamp.
Priču o vrednom dečaku, koji neumorno radi i trenira celog leta ispričao je Joca Ristić njegov trener, koji kod svojih polaznika prvenstveno ceni vaspitanje i karakter.
„Uvek kada pomislim da nema nade, da je sav trud uzaludan, da tapkamo u mestu, da smo se otuđili, ohladili, da smo izgubili percepciju i empatiju za prave i istinske vrednosti, pojavi se niotkuda tračak nade, sreće i zadovoljstva da jos uvek ima pravih primera, retkih ali istinskih, onih za koje vredi živeti“, napisao je Joca Ristić na društvenim, a onda ispričao priču o dečaku Vojinu koju prenosimo u celini.
Junak moje priče je Vojin Stamenković rođen 2011. godine, mlađi pionir fudbalskog kluba Prestiž. Malo je reči koje mogu opisati koliko je omiljen u klubu, kakav je radnik i ratnik na terenu, borac bez mane i straha, igrač bez koga se ne može zamisliti tim Prestiža. Vojin je uspeo da sa svojih 13 godina formira karakter, zahvaljući svojim roditeljima,nastavnicima, trenerima, ali pre svega načinu na koji razmislja i energijom koja ga pokreće. Tamo gde bi mnogi njegovi vrsnjaci ustuknuli i pali, Vojin nema problema da istraje jer je shvatio smisao i poentu života. Da je život borba! Danas ce na hiljade slika prodefilovati drstvenim mrežama. Sa mora, bazena, reka, jezera, diskoteka, kafića, tinejdžeri sa skupocenim automobilima, telefonima, garderobom, luksuzom, ali niko neće podeliti sliku dana. Dečaka koji na 37 stepeni prodaje lubenice i dinje sam bez ičije pomoći.Možete ga videti na tri lokacije. Na autobuskoj stanici na Nis Petrol pumpi ili na gradskom stadionu pored kamiona ispod suncobrana ili cerade pod kojom i zemlja gori. Duša se ne hrani materijalnim stvarima, duša se hrani pažnjom, postovanjem, dobročinstvom, ljubavlju. A Vojin je to shvatio. Otac radi dodatni posao, majka radi kada može jer brine o mlađem bratu, Vojinova starija sestra prodaje na jednoj lokaciji, a Vojin na drugoj. Vojin će zaraditi sam za more ili fudbalski kamp jer mu je to velika želja, pomaže i svojim roditeljima jer je finansijska situacija teška i ima primarnih stvari za koje uvek fali.Nije Vojin usamljen slučaj, niti je jedini, ali je jedan od rekih. Ne propusta nijedan trenig, odgovoran je i posvećen. On je vec stekao radne navike koje ce ga brze formirati i koje će mu pomoći da lakše u životu nađe svoj put, a put je tezak. Siguran sam da nam fale ovakvi primeri, siguran sam da je ovo jedini i ispravan put u formiranju ličnosti i siguran sam da niko neće ostati ravnodušan pred ovim dečakom. A vi ako želite najslađu lubenucu ili dinju prošetajte do Gradskog stadiona, Autobuske stanice ili Nis Petrol pumpe, tamo će vas usluziti najlepši dečak sa čarobnim osmehom, Prestižovac, naš Vojin💚
