Umetnička radionica “Dejanović” je porodična galerija osnovana 2005. godine. U njoj radove izlažu i prodaju porodica umetnika, Jovica, Nataša i Dragan. Otac Jovica Dejanović je završio Fakultet likovnih umetnosti u Prištini uprkos tome što su njegovi roditelji bili protiv toga. Radio je kao profesor likovne kulture u Vranjskoj Banji. Vremenom je napustio taj posao i 1987. godine dobio status slobodnog umetnika preko Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Ćerka Nataša Dejanović Dimitrijević je doktorirala na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu na Tehnologiji zidnog slikarstva i zidnih tehnika sa akcentom na mozaik.
Naš sagovornik je Dragan Dejanović. On je interesovanje za umetnost pokazao još kao dete jer je odrastao u ateljeu svog oca. Završio je srednju umetničku školu u Nišu. S obzirom da je njegov otac tada stvarao u Atini, planirao je da studije upiše tamo i ostane da živi. Međutim, otvorio se je odsek za likovnu umetnost na Filozofskom fakultetu u Nišu gde je završio i specijalističke studije. Radio je u Biblioteci i bio direktor Narodnog muzeja u Vranju.
Ova umetnička porodica je u svojoj galeriji izložila preko 100 umetničkih dela. Radovi su komercijalno orijentisani sa naglaskom na lokalnu sredinu i ljude koji su ostavili trag u Vranju.
Ljudi koji posete našu galeriju želeli bi da vide nešto što je osobeno za ovaj kraj, nešto što je karakteristično za Vranje, pa s tim u vezi mi imamo u nekom manjem broju predstavljene autorske slike, a više je komercijalnih, crteža, grafika, akvarela, ulja na platnu – kaže Dragan Dejanović.
Pored izlaganja i prodaje slika, bave se i uramljivanjem i popravkom slika kao zanatskim delom posla. Dragan smatra da su kontinuitet i izlaganje ključni za bavljenje umetnošću.
Izlaganje je način da se svoj rad sagleda iz ličnog ugla i iz ugla publike kojoj je ta umetnost potrebna. Bitno je da ste u stalnoj borbi sa slikama, prsa u prsa sa svojom umetnošću i to je jedini način da izvučete ono najbolje iz sebe i da budete što bolji – smatra mladi umetnik.
Dejanović je napravio paralelu između umetnosti u Srbiji i inostranstvu. Smatra da veličina mesta u kome umetnik boravi ne utiče na samo stvaralaštvo, već na odnos umetnika i galeriste. Kaže da u Srbiji umetnik pored toga što stvara, mora da se bavi i stvarima koje mu nisu toliko bliske kako bi predstavio i prodao svoje radove zato što su prodajne galerije malobrojne.
Ljudi vole da posete galeriju. Mnogi ostanu duže samo zato što im je prijatno. Često se smatra da je slikarstvo i proces slikanja relaksirajuć, da je to nešto što vas opušta. To jeste tako, međutim zna da bude i ljuta borba. Mi pokušavamo da našim posetiocima i publici ceo taj proces približimo – kaže Dejanović.
On na kraju kaže da stvaralački put umetnika ostavlja dubok i neizbrisiv trag za pokolenja koja dolaze.
To nije čisto materijalna stvar, to je plemenito zanimanje i mi smo najsrećniji kad nam kupac dođe nakon izvesnog vremena i kaže da komunicira sa slikom u svom prostoru. Najbitnije je da slika održi svoj život, da stalno iznova fascinira posmatrača. To jeste suština svega – smatra Dejanović.
Autor: Veljko Ilić
