Dugo najavljivani izbori i njihovo raspisivanje ogolili su u najmanju ruku čudno političko delovanje lokalnih odbora stranaka koje se deklarišu kao opozicione.
Očekivano je bilo da dođe do ukrupnjavanja, te da stranke sa po dva člana stanu u jedan red kako god se on zvao, međutim svi su čekali signal iz centrala, bar oni koji imaju centrale.
Elem, predstojeći izbori su uvertira, da ne kažemo predigra, za lokalne pa nije zgoreg podsetiti na neka politička (ne)delovanja i činjenice. Do ovog trenutka, mimo kafanskih abrova, tradicionalno najbrojnija opoziciona opcija na lokalu Demokratska stranka se nije oglasila. Ono što znamo je da će “podržati studente”, što je trenutno najpopularnija politička fraza, ali kako nije poznato.
Poznato je da se kao Mesije vranjske opozicije pominje Perica Janković koji je u miraz dobio i raspuštene Đorđa Ristića i Dragana Pavlovića (iz Narodne stranke) koji se drže odborničkih fotelja kao prizetko taštine suknje. Tu je i dr Slobodan Pejić koga čini se politika ne zanima, ali ga zanimaju promene u globalu i realno. Iako čini se ni sam nije siguran kojoj političkoj opciji pripada, ne može mu se osporiti da je jedan od retkih koji je od prvog dana bio javno i glasno uz studente.
Siva eminancija lokalne političke scene i čovek koji je sam sebi dodelio titulu „nezainteresovanog odlučioca“ koga navodno politika više ne zanima je dr Igor Andonov koji ne odustaje od Borisa Tadića kao dr Slobodan Stamenković od DS-a. Spekuliše se takođe nezvanično, da i Andonov podržava studente, ali nije poznato kako to radi.
E, sada uslovno rečeno desio se politički podmladak koji je nakon prethodnih izbora bio najglasniji u političkom delovanju. Iako bi bilo neukusno da tvrdimo da je mlad, ali kako stvari stoje od pobrojanih demokrata je najmlađi, advokat Igor Zlatković, kog se neki sećaju iz delovanja u LDP-u bio je i ostao noćna mora predsednice skupštine Zorice Jović u lokalnom parlamentu. Nakon moglo bi se reći lutanja našao je političku opciju koja se uklopila u njegove političke tendencije pa je postao prvi čovek dr Milićevog PODES-a u okrugu. Mudro je ćutao, viđan je na protestima, mada je kao pravnik svoje političko delovanje sveo na govornicu u skupštini grada. Radio je i iz senke pružajući pomoć aktivistima i političarima koji su na bilo koji način bili ugroženi u porethodnom periodu. Njegov LDP prijatelj koji se udomio u Đilasovoj stranci Nemanja Nuhijević ogradio se od stava političke opcije koju predstavlja pa je pružio podršku studentima, zatim je to uradio i predsednik gradskog odbora Stranke Slobode i pravde Predrag Jovanović. Verovatno će ovaj odbor sada već tradicionalno biti raspušten.
Kraj će pokazati da li je među njima najveći politički gubitnik ili dobitnik Slobodan Petrović (SRCE) koji je istupio javno i rekao da ne podržava centralu, te da će podržati studente. Iako nje prvi koji je to uradio, po svemu sudeći ni poslednji, ta odluka je u javnosti dočekana kao svojevrsni herojski čin. Petrović je uspeo da kroz stranku izgradi lični identitet i prepoznatljivost, tako da u ovom trenutku deluje da je njegova odluka njemu lično više donela koristi nego što mu je naudila.
Vaskrsao je i „ekološki buntovnik“ profesor Dragan Antić, koji se manuo političkih stranaka već dela individualno. Nakon dužeg tihovanja Antić se aktivno uključio i na sav glas podržava studente.
Ne možemo, sve i da hoćemo, da izostavimo i Isidora Stefanovića koji je osporavan, kritikovan, mnogi Vranjanci bi rekli i „nesnađen“, ali neminovno ima ljudi koji poštuju njegovu upornost. Pored toga što je sam sebe proglasio kandidatom za gradonačelnika u trenutku kada to nije bitno, neosporno je da je neko ko je uvek bio na ulici, protestima i ko je pružao podršku studentima.
Na kraju, što se tiče Zborova koji bi trebali da budu spona građana sa studentima i sada njihovom izbornom listom, došlo je do nekih razmirica pa sad deluju dva Zbora, ali ih svakako valjda veže ista ideja.
