Divlje deponije slika i prilika „pitomih“ krajeva

Ekologija i zaštita životne sredine su jedan od najvećih problema na svetskom nivou. Dok se ekološki aktivisti bore protiv zagađenih reka, vazduha i neadekvatnog skladištenja opasnosg otpada u malim sredinama, ekološka svest još nije dorasla ni borbi protiv divljih deponija.

Samonikle divlje deponije u Vranju su problem koji je rešiv ili možda nije, pa više govori o (ne) kulturi življenja.

Istraživanje na terenu pokazalo je da u Vranju  postoji više, manjih i većih, divljih deponija. Sa druge strane Javno komunalno prediuzeće (JKP) Komrad raspolaže i konkretnim brojkama kada su u pitanje divlje deponije.

JKP „Komrad“ Vranje je u okviru projekta „Unapređenje i zaštita zdravlja ljudi i životne sredine kroz smanjenje zagađenja pravilnim upravljanjem komunalnim otpadom“ koji je deo IPA II programa prekogranične saradnje Srbija – Severna Makedonija i finansiran je od strane EU, izradio Katastar divljih smetlišta za teritoriju grada Vranja. Ovim Katastrom je identifikovano 105 divljih smetlišta na teritoriji grada Vranja i Vranjske Banje uključujući i seoske mesne zajednice. Takođe, deo projekta je bilo i uklanjanje 41 smetlišta, što smo i učinili – kaže Nela Cvetković izvršna direktorka JP Komrad.

Otišli smo na jednu od njih i zatekli istinski poražavajuć prizor. Deponija se nalazi u gornjem delu grada, neposredno  pored Sobinske reke. Deo grada koji važi za pitomu sredinu, ali čuveno “dolinče” je crna ekološka tačka ovog dela grada jer u njoj postoji nepobediva divlja deponija.

Smetlište se nalazi na kraju neasfaltirane ulice u svojevrsnoj dolini, a uz samu ivicu ne postoji trag vegetacije, jer je od dna do vrha sve preplavljeno smećem, i to u više slojeva! Kada novo smeće dospe na ovu deponiju, dodaju se novi slojevi. Smeće je najrazličitije moguće.

U deponiji se može videti standardni otpad, u vidu tetrapaka, ali i stari nameštaj. Stanovnici ovog dela grada se uglavnom zgražavaju, a javna je tajna da se pod okriljem noći rešavaju kabastog otpada. Stariji čovek koji vidi da fotografiššemo , dobacuje “slikajte samo slikajte, ovde ima i od popa uvo”.

Pre nekoliko godina, nadležne institucije su reagovale, očistile deponiju i postavile znak na kome piše da je zabranjeno odlaganje smeća i da postoji video nadzor. Građane je to “zastrašivalo” neko vreme, ali onda su se opustili, jer niko nikada nije sankcionisan i nastavili da masovno bacaju smeće, iako u blizini postoji mesto predviđeno za odlaganje otpada.

Stvarno je strava i užas. Komunalna milicija je reagovala više puta, ali na kraju ništa. Ovo je sramota za grad Vranje, a i sam naš narod. Evo kako se živi u 21. veku. Samo što krokodili ne počnu da izlaze, ne korona i bakterije, nego krokodili da izlaze, da nas pojedu ovde, a za zmije pa da ne pričam – zgrožen je naš sagovornik koji stanuje u blizini deponije.

Divlje deponije sa kojima Javno komunalno preduzeće „Komrad“ uporno bije bitku pored toga što su evidentan primer zagađenja životne sredine, ujedno su i najlakše rešiv problem. Ipak, mentalitet ljudi je često takva da se ne misli na globalno zagađenje već samo se čisti svoje dvorište i to bukvalno.

Napomenula bih još da u Bunuševcu imamo deponiju šuta i građevinskog otpada na kojoj svi mogu besplatno da odlože svoj otpad. Veoma često organizujemo i akciju „Uklonimo kabasti otpad!“ i postavljamo kontejnere od 7 metara kvadratnih na određenim lokacijama u gradu gde građani tokom vikenda mogu da izbace kabasti otpad. Uvek ide i obaveštenje u medijima o našim akcijama tako da sugrađani mogu na vreme da se informišu, ali činjenica je da ta smetlišta prave sami građani – kaže naša sagovornica Nela Cvetković.

Da se nije sve završilo samo na evidenciji deponija govori podatak da je Katastar divljih smetlišta prosleđen i inspekcijskim službama tako da oni imaju uvid u celokupnu situaciju na teritoriji grada.

Prema proceni građana najkritičnija tačka odnosno lokacija najvećeg divljeg smetlišta na teritoriji grada je pored samog Romskog groblja u naselju Raška. Potrebna su ozbiljna finansijska sredstva kako bi uklonili ovo smetlište koje je po procenama  koje dolazi iod stručnjaka u komunalnom preduzeću zatrpano uglavnom šutom, građevinskim i kabastim otpadom u ukupnoj količini od oko čak 500 tona.

Tekst, foto i video: Veljko Ilić