Dobro je poznato da se u poslednjih nekoliko godina dešavaju značajne klimatske promene u svim delovima sveta. Moram napomenuti da savremeni čovek nije svedok tih promena, nego glavni krivac. Iako klimatske promene deluju na mnoge aspekte našeg života, uključujući i zdravlje, savremeni čovek se nažalost i dalje ponaša kao svedok.
Zašto – ne znam!? Porast prosečne godišnje temperature, topljenje lednjaka, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, požari i suže sve su izraženiji. Sa medicinskog aspekta, posebno je zabrinjavajući podatak da se broj obolelih i umrlih od posledica dejstva letnjih visokih temperatura povećava svake godine, a posebno među kardiovaskularnim bolesnicima. Ovo nas navodi na jednostavan zaključak – ne pridržavamo zlatnog pravila “BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI”.
Zato, nije na odmet da ponovimo kako da sprečimo!? Starije osobe i bolesnici sa hroničnim bolestima (kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest, maligniteti, bubrežne bolesti i dr.) NE SMEJU se izlagati suncu u vremenskom intervalu od 10-17 h Boravak u rashlađenim prostorijama Lagane šetnje u ranim jutarnjim i/ili kasnim večernjim satima u prirodnim okruženjima (parkovi, reke, voćnjaci i slična okruženja).
Tuširanje mlakom vodom Oblačiti svetlu široku odeću i prilikom izlaska iz kuće obavezno zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom Dnevno uzimanje minimalno 8 čaša negazirane vode, a izbegavati napitke sa šećerom i kofeinom; posebno treba naglasiti da ne treba čekati osećaj žeđi da bi se unela tečnost. Izbegavati pržena, pohovana, slatka, jako zasoljena i začinjena jela, konzumirati sezonsko voće i povrće, češće kontrole krvnog pritiska i pulsa.
Pojava otežanog disanja, ubrzanog srčanog rada, niskog krvnog pritiska, glavobolje, mučnine, vrtoglavice i odsustva znojenja znakovi su uzbune – javite se izabranom lekaru Ukoliko se nađete u blizini osobe za koju postoji sumnja da je doživela toplotni udar, odvedite je u rashlađenu prostoriju, skinite višak odeće s nje, rashladite je umivanjem hladnom vodom i izložite je strujanju vazduha (obezbediti dovoljan dotok svežeg vazduha). Povređenoj osobi treba dati da pije što više tečnosti – manje količine u više navrata, i odvesti je u najbližu službu hitne medcinske pomoći.
Autor: Marko Dinčić docent dr sci.interne medicine
