Proteklih godina se puno pisalo i debatovalo o uticaju društvenih mreža na politički život i izborne kampanje. I dalje mnogi zagovaraju tezu da je Američki predsednik Donald Tramp pobedio na izborima 2016 godine uz pomoć brojnih „botova“ i lažnih naloga.
Iako su društvene mreže najavile oštru borbu protiv manipulacija i lažnih vesti, u susret (mnogobrojnim) izbornim kampanjama u 2020 godini, situacija nije baš tako jasna.
Naime, Fejsbuk je zvanično saopštio da če proveravati strane koje postavljaju (i plaćaju) političke oglase, ali neće proveravati i sam sadržaj oglasa, jer „pokušava da bude neutralan“. To u praksi znači da ako zvanični nalog neke političke opcije plati oglas, te nema istoriju prekršaja na ovoj platformi (trusted account), onda će u oglasu moći da kaže gotovo šta god želi, pa čak i targetira svoje političke protivnike, ili neopredeljene birače.
Sa druge strane, Twitter, kao omiljeno medijsko „oružje“ brojnih političara širom sveta, zabranio je nedavno sav desničarski i ekstremistički sadržaj. Ipak, ni u ovom slučaju nije jasno kako će Twitter sankcionisati one koje krše pravila, naročito ako su u pitanju nalozi šefova država, ministara ili državnih službi i organizacija.
Ni video servis YouTube ne dozvoljava ekstreman i desničarski sadržaj, ali zato je i dalje moguće platiti video oglase koji se emituju na ovoj mreži, a često sadrže političke poruke. O ovome svedoči ogroman broj stranačkih YouTube kanala, kao i ličnih kanala mnogih funkcionera – čak i kod nas, na kojima se vrši neskrivena politička propaganda. Često se na ovim kanalima nalaze i čitava obraćanja iz Skupštinske sale, snimci sa tribina, pa čak i (stranačkih) humanitarnih akcija, koje se dalje dele na Fejsbuku i Twitteru.
Internet će u 2020 godini biti globalno „političko bojno polje“, jer je odavno utvrđeno da se na ovaj način najlakše mobilišu aktivisti, simpatizeri i (potencijalni) glasači. Što se samih društvenih mreža tiče, kod njih je ‘business as usual’.
Ivan Trajković
