Večeras je slava. Temperatura nije baš zimska za ovo doba godine ali je ipak hladno. U kolima pokazuje samo 7 celzijusovih. Što od magle a što od dima tek ni vidljivost nije baš idealna.
Ja volim da zapalim cigaretu i otvorim prozor dok baš polako vozim auto. Oni koji me poznaju,znaju da nisam agresivan vozač. Pogotovo znajući da kad su slave policija zna da napravi raciju još oprezniji sam u vožnji. A iskreno i ne lome mi se kola po rupama i preko ležećih policajaca. Primećuje se da ima nešto više ljudi na ulicama…žure da posete sve koje slave i svima čestitaju slavu.
Iz Kolubarske ulice ulazim u Sime Pogačarević…pa lagano preko ležećih policajaca, skoro da sam stao. A, onda propustam jedan auto koji mi ide u susret, znači stao sam da bi skrenuo prema školi Zmaj naviše. Na pešačkom lagano ide dečak kome se vidi da je baš hladno i da ga je smorila slava, po hodu podsetio me je na mog sina, a iza njega dve žene. Jedna je srednjih godina a druga starija. Stajem da bi propustio pešaka i čujem prvo ženski glas:
– Pazi …auto.
A onda se čuje i druga žena, ona starija:
– Pa nek stane i on pizda mu materina!
Otvaram prozor još malkice i pitam;
-Gospođo zašto psujete…?
Obe su spustile glave, kao da prolaze pored turskog groblja.
Kao što sam stao na pešačkom krajnje uljudno, tako sam i krajnje školski pošao okrećući glavu u znak negodovanja i razmišljajući, šta je sve moglo da se desi ovoj „nervoznoj“ gospođi večeras da je neko drugi bio na mom mestu. A Boga mi znam i takve. Ima ih podosta na mom spisku.
Pitanje glasi: Da li se treba paziti pijanih vozača ili pijanih pešaka ili nekulturnih ljudi koji ni slavu ne slave ko što bi trebalo.
Baš mi je lepo i drago. Osećam se tako svečano u duhu slave što sam prećutao valjanje u blatu.
Hvala nebesima na snazi da me nekulturni ne nateraju da budem deo njih.
