Gojko Ostojić, sveštenik Eparhije vranjske, preselio se iz Austrije na krajnji jug Srbije, tačnije u Trgovište. Ova njegova odluka često nailazi na iznenađenje sagovornika, s obzirom da Trgovište spada u jednu od najsiromašnijih sredina u Srbiji, ali ovaj sveštenik je upravo u ovom mestu video brojne blagodeti za odgajanje četvoro dece.
Rođen je u Prnjavoru u Bosni i Hercegovini, njegov je otac otišao da radi u Austriji, a kasnije mu se pridružuje i supruga sa dvojicom sinova, tj. Gojkom i njegovim bratom.U narednim godinama živeli su u Lincu.
Prvi sam sveštenik u porodici, ali sam rastao i vaspitavan sam u duhu pravoslavlja, a najveći uticaj na mene je ostavila moja prabaka. Prvo sam upisao Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a godinu dana kasnije mi se pridružio i brat. Nakon Sremskih Karlovaca, nastavljam školovanje u Foči, gde sam bio godinu dana, pa zatim i u Minhenu gde sam diplomirao. U Austriji sam prvo radio kao veroučitelj, a onda sam upoznao suprugu Milenu, koja je Vranjanka – priča otac Gojko.
Sa suprugom Milenom počeo je svoju svešteničku službu u Austriji, izrodivši četvoro dece, trojicu sinova i jednu kćer. Iako je sve bilo idealno, ipak ga je nešto vuklo u Srbiju, i to na njen krajnji jug.
Ima dosta našeg naroda u Austriji, rade ljudi tamo, ali sve je zaista drugačije, ne kažem da je loše, ali meni lično nedostajala je toplina koju sada osećam ovde u Trgovištu. Poštujem Austriju, jer ta je država prihvatila mnoge naše ljude, ali nikada nisam imao osećaj pripadnosti. Obećavao sam sebi, ako ne uspem ranije, onda da ću poslednjih pet godina službovati u Srbiji ili u Republici Srpskoj. A onda se desilo to da se otvorila mogućnost da dođem u Eparhiju vranjsku i to u Trgovište – kaže sveštenik za VOM.
Priča u šali kako su ga u ovom kraju ljudi prihvatili kao svog, iako govori ijekavicu. On dodaje da je mirno i malo mesto poput Trgovišta, bilo upravo ono za čim je uvek čeznuo.
Ljudi su ovde dobri, srdačni i prostodušni. Sistem vrednosti koji se ovde neguje je dosta tradicionalan. Komunizam je bio decenijama prisutan ovde, iako je pokušao da nametne neke druge vrednosti, ipak su ljudi uspeli da sačuvaju ono što je tradiicionalno, kada je u pitanju porodica, crkva i uopšte način života. To se razvija iz porodice, iz kuće i ljudi to ovde imaju. Male sredine poput Trgovišta su veoma dobre za odrastanje deca, dosta olakšavaju roditeljima, a gode deci – smatra sveštenik.
On kaže da su u Trgovištu zastupljene zdrave hrišćanske vrednosti, ljudi brinu jedni o drugima.
Ako me nema kada se najavim da osveštam vodu, ako malo kasnim, ljudi se zabrinu gde sam. Srdačnost i dobrota Pčinjana, to je ono što mi je nedostajalo pre Trgovišta. Imamo četvoro dece, tako da se ni jednog trenutka nisam pokajao što smo ih doveli da ovde odrastaju – priča otac Gojko.
Na kraju kaže i da je srećan i ispunjen čovek, jer mu deca odrastaju okružena ljubavlju u malom Trgovištu, a sa druge strane kod mladih ljudi u ovom kraju se sve više budi svest o prednostima odgajanja dece u manjoj sredini i prirodnom okruženju.
