Manstir Svetog Ilije u Kacapunu, svetinja iz 13. veka, pre pet godina osvanuo je u engleskim medijima zbog nesvakidašnjeg čuda koje se u njemu desilo prilikom požara u konaku. Danas obeležava i proslavlja svoju hramovnu slavu.
U velikom požaru koji je 2018. godine zadesio manastirski konak u selu Kacapun kod Vladičinog Hana, šteta je bila ogromna, a između ostalog stradala je i instalacija za parno grejanje, koje je pre nekoliko godina od donacija bilo instalirano. Izgorelo je dosta toga, osim ikona na kojima su likovi svetitelja, o čemu je pisala i britanska štampa. Posle požara, na poluizgorelim ikonama ostali su neoštećeni likovi Isusa Hrista, Svetog Jovana Krstitelja i Svetog apostola Petra.
Prema predanju, manastir Svetog Ilije u Kacapunu datira iz 13. veka. Njega ni Turci nisu smeli da sruše jer su se plašili gneva Svetog Ilije, ali se na zdanje obrušilo obližnje kacapunsko brdo, pa od njega više od jednog veka nije bilo ni traga ni glasa. Zatrpani manastir otkrila je stoka, koja je dolazila na ispašu.
Od 2003. godine, krenulo se sa obnovom konaka i vraćanjem monaštva. Sada u njemu boravi samo otac Serafim.
Na Liturgijama koje služi, otac Serafim za ove godine uspeo je da oko sebe sabere ljude privržene veri. U ovu svetinju dolaze najviše vernici iz Vranja, okolnih sela i Vladičinog Hana, ali i mnogi koji se nađu na putu kroz ove krajeve.
Jedan od njih je i Hadži Srđan Jeremić, ratni veteran i hodočasnik iz Istočnog Sarajeva, koji je u Kacapun prvi put došao pre četiri godine.
Nekad 2019.godine, grupa nas hodočasnika iz Srpskog Sarajeva je pešice išla na Svetu Goru, hodali smo četrdeset dva dana. Na putu, na hodočašću smo svratili u malo zabačeno mesto Kacapun, nalazi se nekako na pola puta između Vladičinog Hana i Vranja, nagovorila nas prijateljica iz ovog mesta da svratimo do manastira u Kacapunu. Monah Serafim je dočekao nas osam hodočasnika sa velikom radošću i duhovnošću, sam je bio u manastiru, priča sa nama i pravi nam ručak, posne makarone. Imamo mi našu hranu, posna hrana, monah Serafim neda da koristimo, kaže on pravi ručak i kraj, nema rasprave. Planirali smo prenoćiti u manastiru Svetog Ilije jednu noć, u razgovoru sa monahom Serafimom zaključimo da ostanemo i pomognemo mu nešto oko uređenja manastira i da ostanemo na Svetoj Liturgiji u nedelju da se pričestimo – prepričava Jeremić utiske iz ovog svetog mesta.
Seća se svakog detalja, kaže da je ovo sveto mesto na njega ostavilo poseban utisak i da uvek preporuči ljudima da svrate i posete manastir i dobrog monaha Serafima.
U našoj priči nismo ni shvatili da je ručak gotov, ustajemo i serviramo u gostoprimnici sve šta nam treba, nakon molitve počinjemo jesti. Ja nemam reči da opišem tu lepotu ukusa posni makarona koje je monah Serafim pripremio, prosto rečeno davimo se makaronima. U miru i tišini završimo ručak, posle molitve ustanemo od stola, mi smo hodali čitav dan, prešli pešice nešto više od trideset kilometara, tražimo blagoslov od monaha Serafima da odemo u konak i odmorimo. Blagoslovio nas je i rekao da mu posle moramo pričati o našem hodočašću pešice, o hodočašću od hiljadu kilometara. Ostali smo dve noći, pričali i radili, pomagali slugi Božijem monahu Serafimu, ispovedio nas je i pričestio, blagoslovio nam nastavak hodočašća. Hvala Bogu što nam je na hodočašću slao dobre ljude kao što je monah Serafim i mnogi drugi – završava Hadži Srđan Jeremić.
U Kacapun dolaze i deca sa roditeljima, te Liturgijama prisustvuju i najmlađi. U manastiru su čestice moštiju svetitelja, a molitve oca Srafima bivaju uslišene, te mnogi svedoče o isceljenju posle boravka u ovoj svetinji. Posle svake Liturgije, obavezan je doručak koji je poseban doživljaj. Nakon molitve se jede, a sve što otac Serafim spremi sa vernicima koji mu pomažu, uvek je preukusno. Specijaliteti su musaka i pasulj.
Manastir u Kacapunu jedan je od turističkih potencijala opštine Vladičin Han. Put do manstira je najvećim delom asfaltiran, tako da se iz Hana stiže do tamo za nekih dvadesetak minuta vožnje.
Pored manastira teče Kacapunska reka, bistra i čista, te se u njoj obavljaju i krštenja, tradicinano onako kako nalažu običaji i vera.
Nije legenda već istina, ko u Kacapun dođe jednom, vraćaće mu se stalno.
S.T.
