Svetska pandemija koronavirusa koja još uvek traje i dalje je misterija za naučne radnike. Iako se stalno susrećemo sa novim informacijama, koje se baziraju na različitim istraživanjima čini se da svaki pacijent koji je preležao COVID 19 u procesu oporavka se suoči sa još nekim problemom.
O tome kako se tretiraju problemi nakon kovida, leče eventualne posledice i koje preventivne preglede treba obaviti nakon preležanog virusa, razgovarali smo sa dr Markom Dinčićem koji je asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu i koji je bio vodeća figura u borbi protiv kovida u surduličkoj kovid bolnici.
VOM: Šta je post-kovid sindrom i da li ga imaju svi ljudi koji su preležali COVID 19 oboljenje?
DR DINČIĆ: Termin „sindrom“ definišemo kao skup različitih tegoba (simptoma) i objektivnih znakova (to je ono što lekari prilikom pregleda ustanove); „postkovid sindrom“ – skup različitih tegoba i znakova koji se mogu javiti nakon preležanog akutnog oblika COVID 19 oboljenja izazvanim virusom SARS-CoV-2. Na našu veliku sreću, predstavlja komplikaciju, ne posledicu COVID 19 oboljenja; to jest, ne javlja se kod svih bolesnika.
VOM: Koje su najčešće tegobe sa kojima se pacijenti suočavaju?
DR DINČIĆ: Ubedljivo najučestalija tegoba post-covid sindroma, koja bolesnicima najviše i smeta, je zamaranje prilikom uobičajnih fizičkih aktivnosti. Pored zamaranja, bolesnici se žale i na: gubitak u telesnoj težini, gubitak apetita, noćno preznojavanje, osećaj lupanja i preskakanja srca, bolove u grudima, osećaj gušenja i nedostatka vazduha, poramećaj spavanja i mentalne poramećaje.
VOM: Koliko dugo može trajati oporavak nakon virusa?
DR DINČIĆ: Oporovak bolesnika nakon preležane infekcije je individualan. Dosadašnje epidemiološke i kliničke studije, kao i klinička iskustva, pokazuju da oporavak kod nekih bolesnika, na svu sreću, traje svega nekoliko dana, dok kod nekih, nažalost, može potrajati i do nekoliko meseci. Na dužinu trajanja oporavka najverovatnije utiču – individualne karakteristike samog organizma (genetika, starost, pol i pridružene bolesti), oblik COVID 19 bolesti (asimptomatski, simptomatski bez razvoja upale pluća, simptomatski sa razvojem upale pluća ili respiratorna slabost koja je zahtevala neki oblik kiseonične potpore), lične navike (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost, neredovna i nezdrava ishrana) kao i vakcinalni status bolesnika.
VOM: Koje su trajne posledice koje se mogu javiti kod pacijenata?
DR DINČIĆ: Još uvek je rano da pričamo o trajnim posledicama, kratak je vremenski period. Međutim, svi se iskreno nadamo da ih neće biti. Iskustva pokazuju da su do sada poznate komplikacije infekcije izlečive, naravno ukoliko se na vreme otkriju i započne sa odgovarajućom terapijom.
VOM: Kada je nužno javiti se lekaru?
DR DINČIĆ: Svaka promena zdravstvenog stanja zahteva posetu lekaru; zlatno pravilo koje je važilo i pre ove pandemije. Ono što može ličiti na beznačajan simptom, može itekako biti opasno po zdravlje. Zbog toga postojimo mi, lekari, koji procenjujemo opasnost promene zdravstvenog stanja. Evo jedan moja poznanik inženjer, baš je jedan takav primer. Zamaranje i značajan gubitak u telesnoj težini smatrao je beznačajnim i „normalnim“ nakon preležane infekcije; govorio mi je: „to se dešava kod svih koronaša“. Nažalost, pošto se stanje pogoršavalo, kasnije smo ustanovili da je infekcija pokrenula autoimuno hronično oboljenje štitaste žlezde, karakteristično za mlađu žensku populaciju, što me posebno iznenadilo. Na osnovu ovog primera i mnogo drugih primera u kliničkoj praksi možemo zaključiti da i dalje o ovom virusu ostaju otvorena mnoga pitanja.
VOM: Na koje simptome treba posebno obratiti pažnju?
DR DINČIĆ: Jako je teško izdvojiti značajne simptome, jer svaki simptom je alarmantan, i zahteva pregled lekara sa dopunskim dijagnostičkim procedurama. Aktelna, statistički dobro potkovana studija o kliničkim posledicama SARS-CoV-2 infekcije ukazuje da su najščešće kliničke posledice: novonastala hipertenzija, poramećaj mentalnog stanja, aritmije, poramećaj spavanja, poramećaj zgrušavanja krvi, intersticijalne fibroze pluća,
glavobolje, poramećaj perifernih nerava… Sada već znamo da je virus multisistemski!
VOM: Šta su nužni kontrolni pregledi koje pacijent treba da obavi nakon preležanog koronavirusa?
DR DINČIĆ: Opšti pregled (antropometrija, EKG, krvni pritisak, pulsna oksimetrija, kompletan fizikalni pregled), ehokardiografija srca, doppler krvnih sudova nogu i osnovne laboratorijske analize.
VOM: Jedno od najčešćih pitanja koje možemo čuti, da li treba primiti vakcinu nakon preležanog virusa, kakav je Vaš stav povodom toga?
DR DINČIĆ: Ja sam isuviše nekompetentan da imam svoj lični stav i mišljenje. Ali kao neko ko veruje samo u nauku, naučnike i naučna dostignuća zastupam samo njihove stavove i dogme. Njihov trenutni stav je jasan, vakcinisati se mora svako od nas. To je zato što nauka još uvek ne zna koliko dugo ste zaštićeni od ponovnog oboljevanja?! Iako ste se oporavili od COVID 19 oboljenja, moguće je da ponovo budete zaraženi virusom. Nažalost, u surduličkoj kovid bolnici lečili smo bolesnike sa reinfekcijom, koji su imali težu kliničku sliku nego prvog puta.
VOM: Koji period je nakon preležanog virusa idealan za vakcinaciju?
DR DINČIĆ: Preporuke su jasne. 30 dana od dana prvih tegoba ili 90 dana ukoliko je bolesnik lečen rekovalescentnom plazmom ili monoklonskim antitelima. Posavetujte se sa svojim lekarom ako ne znate koji tretman ste dobili ili ako imate dodatnih pitanja o vakcinaciji.
U Domu zdravlja Magnet MD u Vranju možete svakog dana zakazati post kovid pregled.
