Ko je pre nekih 30 godina gledao film 2001: Odiseja u svemiru, sasvim sigurno je zamišljao ove prve decenije 21. veka kao tehnološku utopiju, gde svi imaju leteće automobile, gde je tehnologija sveprisutna i savršena, i gde na izlete idemo na Mesec ili Mars.
E sad, 2001:Odiseja nije predvidela pametne telefone, ali jeste Internet, tablet računare i video pozive. A šta ćemo sa svemirskim ekskurzijama?
Uprkos velikom broju satelita, GPS tehnologiji, i sada već penzionisanom Spejs Šatlu, istina je da istraživanje svemira nije mnogo odmaklo od vremena Apola 11 sedamdesetih godina prošlog veka.
Koliko je ta tehnologija stara govori i podatak da je i dalje glavni modul za snabdevanje ISSa Ruski Sojuz koji je leteo još sredinom šezdesetih godina. A što se tiče leta u svemir za obične građane, to je i dalje u domenu naučne fantastike, kao i pre 40 godina.
Ipak, nešto se menja. Kompanije poput Space X Elona Muska, Blue Origin milijardera Džefa Bezosa vlasnika Amazona, kao i Virgin Galactic milijardera Ser Ričarda Brensona planiraju da već za godinu-dve krenu sa letovima u svemir za obične (vrlo platežne i bogate) klijente.
Space X ide i dalje od pukog izleta u svemir i za 2020. godinu najavljuje i let u orbitu Meseca, gde bi tri putnika i tri astronauta napravili krug oko Meseca i vratili se nazad. Koliko su sigurni u svoju tehnologiju Dragon svemirskih kapsula, govori i to da su već počeli sa rezervacijama mesta za let i prvim uplatama.
Za to vreme, Blue Origin je unapredio tehnologiju raketa sa vertikalnim sletanjem, pa se nadaju da će za par godina imati neku vrstu svemirskog helikoptera, koji će moći da se koristi za najrazličitije namene. Treba pomenuti i stare igrače Lokid i Boing koji razvijaju svoje verzije Space plane nadzvučnih putničkih aviona koji će moći da lete i na ivici svemira.
Nadajmo se da će i ove tehnologije za deceniju – dve biti dovoljno razvijene i dostupne običnim ljudima, te ćemo i mi u Srbiji pevati „Rado ide Srbin u astronaute!“
Ivan Trajković
