Zlatne osamdesete godine, kada su zaposleni u opštinama Pčinjskog okruga imali zarade među najvećima u Srbiji, više se nikada neće vratiti.
To, nedvosmisleno, iz meseca u mesec, pokazuju analize o zaradama koje radi Republički zavod za statistiku (RZS).
U poslednjoj, februarskoj analizi prosečnih zarada, u konkurenciji 28 gradova u Srbiji, dva poslednja mesta pripadaju Vranju sa 63.348 i Leskovcu sa 62.725 dinara.
Istovremeno, u konkurenciji 25 okruga, situacija je identična: pretposlednji je Pčinjski sa 61.933, a poslednji Jablanički okrug sa 61.512 dinara, saopštio je danas RZS.
Kada je reč o prosečnim zaradama u sedam lokalnih samouprava Pčinjskog okruga, situacija se nije bitno promenila: na prvom mestu je Vranje sa 63.456 dinara, ispred Surdulice sa 63.365 i Vladičinog Hana 62.760 dinara.
Na dnu ove tabele su Bosilegrad (60.098), Bujanovac (58.391) i Preševo (55.414 dinara).
Na listi najmanjih prosečnih zarada u Srbiji, u februaru je, u konkurenciji 173 lokalne samouprave, opština Preševo bila pretposlednja, a poslednji je Bojnik sa 54.729. dinara.
Koliko je, ukupno gledano, naš materijalni položaj nezavidan govore nam podaci o prosečnim zaradama u Srbiji (81.359), Beogradu (102.707) i najbogatijoj opštini Stari Grad sa 141.082 dinara.
A može i ovako: matematički rečeno, svaki prosečno zaposleni Beograđanin, u februaru je, u svom novčaniku, imao 18.000 dinara više od prosečno zaposlenog Vranjanca.
Južnjacima bi, bez sumnje, umesto floskule kako se ovde „brani Srbija“, više odgovarao deblji novčanik, koji odbranu sigurno ne bi doveo u pitanje.
Autor: Radoman Irić
