Nenad Zlatanović, na društvenim mrežama poznatiji kao „Humanitarac na točkovima“, u poslednjih nekoliko godina, obišao je mnogo porodica na jugoistoku Srbije u svojoj humanoj misiji.
Kada je pre nekoliko godina počeo da se bavi humanitarnim radom posećivao je prvo porodice u planinskim selima na području Vranja, zatim Trgovišta, Bujanovca, Vladičinog Hana. A onda je svoje delovanje proširio i na druge okruge na jugoistoku zemlje, ne samo na Pčinjski.
Zlatanović je s toga jedan od onih koji može da povuče paralelu između toga da li je siromaštvo, odnosno materijalno blagostanje sa druge strane, presudno za funkcionisanje porodice, kao osnovne ćelije društva.
Kad dođem u neku siromašnu porodicu, kojoj treba pomoć, prvo me obuzme neka tuga zbog svega toga. A onda, posle provedenog vremena u njiohovom domu, nakon razgovora sa njima, shvatam koliko oni brinu jedni o drugima, mislim prvenstveno na decu, koliko jedni druge čuvaju, koliko imaju razumevanje i saosećanje za težak život svojih roditeljja, koji zbog spleta životnih okolnosti ne mogu mnogo toga da im priušte. Takva ljubav koja vlada u porodicama koje posećujem uručujući im humanitarnu pomoć, retko se sreće na drugim mestima – priča Zlatanović o svojim iskustvima.
On podseća da u uslovima ograničenih mogućnosti, najčešće na selu, ovakve porodice i deca koja odrastaju u njima, „imaju nešto na čemu bi mi u gradu trebalo da radimo“.
Često su to skromne, ali srećne porodice, naučili su da cene male stvari u životu i da se oslanjaju jedni na druge u teškim situacijama u kojima žive.
Sećam se Nikole koji je bio smešten na Dečjem odeljenju, bolnice u Vranju. Nikola je iz svog sela Kozji Dol kod Trgovišta u bolnici došao u gumenim opancima, pa smo mu uz pomoć dobrih ljudi za samo dva dana obezbedili sve od odeće, obuće i raznih namirnica. Njegova radost i zahvalnost, je bila nemerljiva, to nema cenu.Poređenja radi, svakodnevno smo u gradu svedoci, da naša deca prave problem, oko marke patika, većina nosi one koje koštaju i po 200 evra. Problem je koje marke i tipa im je mobilni telefon i sl. Uprkos teškom životu, Nikola nije pokazivao bes, ljutnju ili neko slično osećanje, često svojstveno deci kojoj su roditelji bili u situaciji da pruže mnogo više. Nikola je bio srećan jer nije više u gumenim opancima – priča naš sagovornik.
Ovakvih je primera, nažalost mnogo, naročito u plnainskim selima, na području Trgovišta, Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca… Posebno su pogođena sela u tim rubnim područjima Trgovišta, Bosilegrada, ali i sela uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom,
gde ima malo ljudi, još manje dece, a ona po pravilu žive teško.
Uprkos teškim uslovima života, Zlatanović smatra da su deca iz takvih porodica dosta zdravijeg sistema vrednosti, sa usađenim saosećanjem za druge i svet oko sebe, sa željom da sve što imaju materijalno podele sa nekim, ali i da su manje zavisni od društvenih mreža i interneta.
Za većinu dece koju sam obišao sam siguran da će izrasti u dobre ljude. Daleko od toga da ljudi ne bi trebalo da teže materijalnim udobnostima, ali ne bi trebalo da dozvole da se zbog toga zapostave druge vrednosti, koje sam uvek, ali uvek sretao u ovakvim siromašnim ili na drugi način bolestima ili uslovima života, ugroženim porodicama. Svi bi trebalo da imaju uslove života dostojne čoveku u 21. veku, ali ne da zbog toga zaborave na ono što je suština međuljudskih odnosa i zdravog društva, a to je zdrava porodica i zdravi odnosi unutar nje. Onda kada se to u porodici uredi, preliva se i na ostale sfere društva, ulicu, školu…Kada nema nasilja u porodici, nema ga ni na ulici, kada nema dokloice, kao kod dece koja moraju da rade na njivi, oko kuće, da brinu o drugoj deci, da imaju neke obaveze, neće biti ni toliko vršnjačkog nasilja i svih negativnosti kojih smo svedoci svakodnevno. Želeo bih da kažem da ne zaboravlljamo na empatiju i verdnosti koje joj prethode i da tome učimo decu u porodici, a ona će to poneti van kuće – kaže Zlatanović.
On dodaje i da decu u gradovima, terba osloboditi neke vrste sebičluka i individualnosti, koje su im načinom života i komforom, nametnuti od starijih i društva u kom odrastaju.
„Ugledajte se na Nikolu iz Kozjeg Dola“, poručuje na kraju razgovora Humanitarac na
točkovima.
