Sa kakvim se problemima i predrasudama susreću žene koje su uspele da u jednoj maloj sredini postignu više od svojih baki i majki. Kako se bore sa tim i koliko moraju više da rade i ne odustaju od uobičajenih, razgovarali smo sa Miljana Stojanović Zlatković prvom je predsednicom opštine u istoriji opštine Trgovište, ćerkom, suprugom i majkom, koja kako kaže najviše voli kraj u kome se rodila i trudi se da kroz svoj političko – društveni angažman unapredi život u ovoj zajednici.
Nakon što je uspešno vodila opštinu trenutno je na funkciji pomoćnice takođe predsednice opštine koja ju je nasledila na ovoj funkciji. Udata je i majka jedne devojčice. O izazovima, studiranju i činjenici da se ne odriče rodnog kraja vodili smo jedan pravi „ženski razgovor“.
VOM: Rođeni ste u Trgovištu, fakultetsku diplomu stekli u Vranju, gde ste i danas na doškolavanju ipak Vaše provesionalno opredeljenje iako ste porodicu zasnovali u Bujanovcu vezano za Trgovište?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Ja sam južnjakinja u pravom smislu te reči. Nije bitno gde je kuća već gde je dom, a ja kao žena trudim se da od mesta stanovanja napravim dom, a kao neko ko se bavi politikom da svojim radom unapredim uslove za kvalitetniji život prvenstveno dece, a onda i ostalog stanovništva.
VOM: Za Vas politika nije enigma Vi ste rasli pored oca koji je bio na značajnim funkcijama u lokalnoj samoupravi, da li Vam je on bio uzor?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Otac mi je bio uzor za sve, s’ tim sto sam se školovala da budem prosvetni radnik kao moj deda i moja baka, ali život je umešao prste , malo očevi geni , malo životne okolnosti i evo me tu gde jesam, već dugo plivam u nekim drugim vodama.
VOM: Kako je zajednica u kojoj ste se rodili i odrastali regovala na Vaš ulazak u politiku te kasnije na postavljanje na važnu funkciju?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Naša mala zajednica burno reaguje na sve, na svačiji uspeh i na svačiji neuspeh. Ne smatram da smo loši ljudi zbog toga, vec smo malo mesto i usmereni smo jedni na druge da zajedno delimo uspone i padove, sviđalo se to nekome ili ne.
VOM: Da li ste imali podršku u baki , majci i drugim ženama u okruženju?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Oduvek sam imala podršku u svojoj baki, koja je bila prosvetni radnik i koja me usmeravala pravim vrednostima, a takođe i u svojoj mami koja je i dan danas uvek tu za mene. Sve žene treba da podržavaju jedne drugu iako se to u poslednje vreme malo izgubilo i promenilo, čini se da je žena ženi više vik, nego drug.
VOM: Šta je ono što jednu mladu, školovanu i uspešnu ženu tera da ostane i bori se za opštinu u kojoj je rođena u trenutku kada svi odlaze u veće gradove?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Ljubav, ljubav i samo ljubav prema mestu gde sam rođena, prema mestu gde sam provela najlepše dane detinjstva. Volela bih da mogu mnogo više da pruzim svojoj opsšini i izborim se za svačiji bolji zivot, kako ovde kod nas, tako i svuda na planeti. Da svako od nas bar nesto malo uradi za bolje sutra.
VOM: Odlučili ste da svojim primerom pokažete da je važno da mladi ne odlaze, Vaša ćerka ide u školu u Trgovištu?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Da, moja ćerka ide u osnovnu školu „Branko Radicevic“ ovde u Trgovistu, a takođe je u Trgovištu išla u vrtić i predčkolsko. Odlučili smo tako jer smo svesni da je Trgovište kao mesto jako zdravo za odrastanje i školovanje dece, smatram da je dobra odluka koju smo doneli, moja ćerka je srecna ovde u Trgovistu – a to je najvaznije.
VOM: Da li uspevate da sve obaveze uskladite i poslovne i porodične?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Uspevam i ne uspevam, kako kad, kao svaka žena. Trudim se maksimalno da uskladim obaveze i porodicu, uz puno odricanja i sa jedne i sa druge strane, ali na kraju mislim da taj (sve) mir koji vas očekuje kada dođete svojoj porodici na kraju dana nema cenu.
VOM: Šta bi ste poručili mladim devojkama kako da se ne odreknu tradicionalnog vaspitanja, a opet napreduju u karijeri?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: S’ obzirom da je vaspitanje ključ formiranja ličnosti i karaktera, smatram da svi treba da vaspitavamo sebe ceo svoj zivot. Da bismo uspeli u tome, treba jako puno raditi na sebi u intelektualnom smislu, tako da bi to bila moja poruka mladim devojkama. Naše mame i bake du govorile da sta god da nam se desi u životu i gde god da odemo, diplomu niko ne može da nam uzme. Ja sam zahvalna svojim roditeljima sto su me vaspitavali na tradicionalan način, usmeravali me da se školujem i obrazujem,trenutno zavrsavam i master na Pedagoskom fakultetu. Isto tako se trudim da vaspitavam svoje dete, iako je u danasnjem društvu to malo teže, ali se nadam da ću uspeti.
VOM: Da li ste morali nečega da se odreknete i da li postoji nešto zbog čega se kajete?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Naravno da sam morala, kao i svaka žena zar ne? Ali uvek je tu životni balans, nečega moramo da se odreknemo, a nečto nam Bog sam da, i ja sam zahvalna na svemu. Možda se kajem što nisam završila pravni fakultet, ali nikad nije kasno …
VOM: Na šta ste najviše ponosni u životu?
MILJANA STOJANOVIĆ ZLATKOVIĆ: Najviše sam ponosna na svoju porodicu, i kad su srecni i zadovoljni nižući svoje uspehe svi moji koje volim, ja sam tada najponosnija. Jako sam ponosna i na svog pokojnog oca, a najveci ponos mi je , kada i dan danas njega spominju kroz recenicu „Sale je bio mnogo dobar covek, svima je pomagao, nas bratiste…“, tada ponos zameni tugu što nije više sa nama.
