Vreme cvetanja, kada se priroda budi najčešće stvara velike probleme osobama alergičnim na polen. Polenske alergije nisu jedine, a pad imuniteta stanovništva nakon pandemije, kako pokazuju stručna istraživanja povećao je broj pacijenata koji se javljaju lekarima sa simptomima alergije.
Prenosimo vam stručni autorski tekst dr Nataše Stoiljković, spec otorinolaringologije člana lekarskog tima jedine specijalističke ORL ordinacije u Vranju.
Lečenje alergijskih bolesti podrazmeva 4 međusobno povezana faktora:
- Edukacija pacijenata
- Izbegavanje alergena
- Primena terapije za suzbijanje simptoma
- Imunološka terapija
Edukacija podrazumeva podroban razgovor uz pružanje podataka i objašnjenja vezano za tegobe i bolest sa kojom se pacijent suočava. Potrebno je upotrebljavati primerenu terminologiju razumljivu laicima, kako bi se pacijent što bolje upoznao sa svojom bolešću. Edukacija podrazumeva i čitanje tetkstova, kao i praćenje emisija kroz medije , sa ovom tematikom, što će svakako biti lakše nakon prethodnog razgovora sa izabranim otorinolaringologom.
Izbegavanje alergena:
Kada se postavi dijagnoza alergisjke bolesti i učini identifikacija alergena ( jednog ili više ) , najvažnija mera lečenja je izbegavanje alergena. Dok u slučaju alergija na lekove, kontaktne alergene, kao i hranu ova mera može biti veoma jednostavna, dotle su inhalacioni alergeni veliki problem.
Kod alergija na sezonske inhalacione alergene treba poznavati kalendar cvetanja pojedinih biljaka, voditi računa naročito u sezoni cvetanja rastinja koje je izazivač alergije kod svakog pacijenta ponaosob, izbegavati boravak u predelima bujne vegetacije, naročito u delovima dana kad je procenat polena u vazduhu najveći (jutarnji sati). Nakon boravka u prirodi poželjno je presvlačenje i pranje odeće, pranje kose, tuširanje, kako bi se odstranile čestice alergena. Izbegavati sušenje, provetravanje odeće i posteljine na otvorenom. Prostorije u kojima boravimo, provetravati nakratko, koristiti klima uređaj uz redovno ćišćenje filtera.
Kod alergija na celogodišnje alergene (kućna prašina, grinje, gljivice, buđ, duvanski dim, hemijska isparenja, životinjska dlaka, perje), neophodno je iz stambenog prostora, naročito spavaćih soba, ukloniti sve što sakuplja prašinu i alergene (tepihe, zavese, prostirke, plišane igračke). Neohodno je redovno održavanje, upotreba usisivača sa filterima na vodu, brisanje i čišćenje podnih i svih slobodnih površina nameštaja, upotrebljavati posteljinu i dušeke sa antialergijksim svojstvima, izbegavati blizak kontakt sa kućnim ljubimcima, i ukoliko ih imamo, držati ih van stambenog prostora.
Potrebno je izbegavati izlaganje iritansima (duvanski dim, hemijska isparenja). Kod alergija na hranu i konzervanse, neophodno je pažljivo pročitati sastav svakog proizvoda, kako bismo izbegli konzumiranje onih na koje smo alergični.
Jako bitan faktor u lečenju alergija je i promena klime, boravak u predelima gde nema određenih alergena (planiska područje, more).
Suzbijanje simptoma lekovima ima za cilj je sprečavanje pojave i redukovanje intenziteta simptoma do mere koja neće remetiti kvalitet života pacijenta. Terapijski pristup je individualan, zavisno od vrste alergije, tipa alergena, jačine simptoma, kao i terapijskog odgovora pacijenta. Lekovi se daju sitemski (oralno ili parenteralno), kao i lokalno, putem sprejeva i kapi za nos.
Kod sezonskih alergija neophodno je krenuti sa profilaksom bar 2 nedelje pre početka cvetanja biljaka čiji polen izaziva senzibilizaciju. Kod celogodišnjih alergija terapija se sprovodi kontinuirano, uz postepeno i povremno smanjivanje, u letnjem periodu, već prema dužini ekspozicije alergenima.
Imunološka terapija
Jedina uzročna terapija u lečenju alergijskih bolesti, a zasniva se na pretpostavci da se tolerancija na određeni alergen (hiposenzibilizacija) može postići postepenim unošenjem rastućih doza alergena u organizam, parenteralno (u formi potkožnih injekcija) ili u vidu tableta i kapi. Najbolji rezultati u ovom smislu postignuti su kod hiposenziobilizacije na ujed insekata (pčela, osa), ili kod mlađih osoba kad postoji senzibilazacija na manji broj alergena( 1 do 2).
Zaključak bi bio da je dijagnostika i lečenje alergijskih bolesti dugotrajan proces, koji pre svega zahteva pravovremenu i ranu dijagnostiku , sa što preciznijim određivanjem tipa alergena na koje je pacijent osetljiv (alergološki testovi), primenu terapije, kao i edukaciju pacijenta, promenu životnih navika.
Uz moderne terpijske smernice i njihovo dosledno sprovođenje, moguće je bolest staviti pod kontrolu do te mere da pacijent skoro i nema simtome ili su oni minimalni i ne remete životne aktivnosti. Sve vezano za dijagnostiku alergijskih bolesti, lečenje i kontrolisanje simtoma, preporuke i smernice možete dobiti u ordinaciji NADA.
