Vasilica je za Rome jedan od najvažnijih praznika koje proslavljaju. Vranjanac Nebojša Demirović Zeka ispričao je za VOM šta ovaj praznik predstavlja i kako ga proslavljaju Romi iz našeg grada.
Vasuljica ili Vasilica se slavi dugo. Moj pradeda mi je pričao da su nekada davno Romi čergari prelazili preko neke vode. Njihovi čamci su počeli da tonu, a spasile su ih guske. Od tog dana se slavi Vasuljica, dok je kurban guska – prepričava legendu Nebojša.
Praznik se slavi za zdravlje i sreću i slave ga skoro svi Romi. Počinje između 13. i 14. januara, i slavi se naredna tri dana. Uveče dolazi polaznik ili položajnik koji donosi badnjak i tada položajnik daruje novcem.
Nedelju dana pre praznika se čisti kuća, neko i kreči, sve mora da sija, vrši se „generalka“.
Najbitnije od svega je da se spreme guska i baklava. Veoma važno je da na trpezi bude neparan broj guski. Mogu se spremiti i ćurka, prasetina, jagnjetina, služi se piće i ostalo „ko šta i koliko ima“. Okuplja se cela porodica i rodbina, a pošto se slavi tri dana svi posećuju jedni druge. Tokom večere se upali sveća. Kad ona skoro dogori gosti polaze kući. Domaćin posle toga „ispraća gusku“ uz reči „Idi odakle si došla, dođi sledeće godine i donesi nam zdravlje“. Ovaj lep i zanimljiv običaj se zove ispraćuška.
Ranije je bilo interesantnije. Organizovali su se i romski balovi u nekadašnjem hotelu Vranje, kafani Evropa i Domu kulture. Poslednjih godina tih balova nije bilo. Danas retko ko čuva guske, uglavnom ih kupuju. Pamtim, kad sam bio dete, kod dede i babe nisi smeo da pipneš gusku ili baklavu dok se ne otpevaju pesme. Prvo se peva pesma za gusku, pa posebna pesma za baklavu, tek tad se prelazi na večeru i možeš da se poslužiš – priseća se sa nostalgijom u glasu prošlih vremena Zeka.
Nakon lepih sećanja koje je podelio sa nama Nebojša i njegova porodica kreću sa slavljem Vasuljice.
