,,Kada bih morao da radim bilo koji drugi posao ne bih umeo da ga radim, jer je ovaj posao postao deo mene, a kada nešto toliko zavolite i radite sa ljubavlju onda je to vaš ceo život“, započinje priču o svom pozivu dr Mladen Kostić, otorinolaringolog i načelnik ORL odeljenja u Vranjskoj bolnici.
Mnogi ga poznaju kao čoveka koji nosi epitet „omiljenog“ doktora u gradu, a i kako da ne bude voljen kada je ljubav prema poslu kojim se bavi i više nego očigledna. I posle toliko godina rada ovaj čovek i dan danas priča o svom poslu sa ogromnim žarom kao da je tek na početku karijere.
U razgovoru za Vom dr Mladen ističe da nije ni slutio da će otolaringologija biti oblast u medicini koja će zainteresovati.
Možda će vam biti malo čudno, ali verujte mi da nikad u životu nisam razmisljao da ću biti otorinolaringolog, moja želja je bila da budem pedijatar. Međutim u to vreme takvih specijalizacija nije bilo na vidiku.Igrom slučaja sam se prijavio na konkurs, dobio sam specijalizaciju u ovoj oblasti i veoma me je iznenadilo to da sam se vrlo brzo snašao u toj priči. Ono što je za mene divna stvar jeste to da skoro 90 posto mojih pacijenata čine deca, a to je ono što ja u suštini volim. Pored toga radim i hirurgiju pri otolaringologiji i prezadovoljan sam time što imam mogućnost da se bavim nečim što me ispunjava – kaže dr Mladen Kostić.
Nakon završenih studija u Beogradu dr Kostić je radio u Zdravstvenom centru u Preševu, nakon toga u ambulanti Bareliću, ali kako sam ističe nakon što se zaposlio u Hitnoj pomoći u Vranju za njega je počela jedna nova etapa u profesionalnom smislu, te bi se vrlo rado vratio na to radno mesto ukoliko bi bilo potrebe za tim.
Rad u Hitnoj pomoći, je za mene za ovih 30 godina rada bio jedno jako lepo iskustvo. Ono što mogu da kažem za sebe, a mislim da svi oni koji su radili u „Hitnoj“ dele to mišljenje jeste to da kad izađes iz Hitne pomoći onda shvatiš da voliš taj posao. Uvek sam govorio da kada bih morao negde da se vratim bez pogovora bih se vratio na to radno mesto. To je jedno divno iskutvo ali takođe naporno i teško.Rad u Hitnoj pomoći je drugačiji, izlazak na teren, saobraćajni udesi, tuče, pucnjave, izvlačenje povređenih iz slupanih automobila, to je toliko dinamičan posao koji ulazi u krv i od toga se teško odvajate. Mi smo imali sjajnu ekipu i sjajnog načelnika koji je mnogo uticao na moj dalji život i na moju karijeru u zdravstvu tako da se rado sećam tog perioda – kaže dr Mladen Kostić.
Međutim pored svih dobrih strana on ističe da je ovaj posao i te kako stresan i da se često nađe u nekim neizvesnim situacijama. Neretko se dešava i da imaju slučajeve gde se neka osoba bori za život. U tim momentima koji su puni adrenalina jedini cilj je pomoći čoveku jer to njemu na kraju dana donosi najveću radost i sreću. Da bude taj koji će nekome udahnuti život čak i kada deluje da za to nade nema. Svoju ljubav prema ovom poslu, koji je sinonim za humanost, dr Mladen Kostić je uspeo i da kanališe putem Crvenog krsta. Još kao dečak, on je želeo da bude taj koji će pomagati drugima. Ideju za to je dobio od svog oca koji je za života bio doborovoljan davalac krvi. Po uzoru na njega on je nastavio sa tim čim je napunio 18 godina i danas je neko ko je više od 100 puta dao krv. Kako kaže jako je srećan je što je deo te organizacije koja mu je druga kuća i neizmerno ponosan na decu sa kojom radi.
Kroz davalaštvo krvi sam prišao i zavoleo Crveni krst, a najveći uspeh je to što sam tamo krenuo da radim sa decom. Oformili smo Omladinsku jedinicu Dr Justin Popović koja već 20 godina funkcioniše. Okupljam decu, mlade, radimo humanitarne akcije koje jako dobro prolaze. Bitno nam je da pomognemo populaciji kojoj treba pomoć. Prvi veliki koncert smo uradili u Domu Vojske posle bombardovanja gde je bilo preko 300 gostiju u restoranu.Na šetalistu smo radili humanitarne akcije, gde smo imali letnji koncert, sa folklorom, gitaristom, bilo je mnogo takvih događaja. Čak evo sad i posle korone gde je sve stalo, opet smo krenuli ispocetka i okupili decu. Učestvovali smo na međuregionalnom takmičenju iz prve pomoći, naše dve ekipe su pobedile i sada idemo na Republičko takmičenje, tako da smo sve to podigli na viši nivo što je najbitnije – kaže dr Mladen Kostić.
Zanimljivo je to što je u periodu pandemije dr Mladen Kostić bio jedan prvih „starijih“ doktora koji je obukao skafander i krenuo u borbu zajedno sa svojim kolegama, onda kada su svi bežali od nepoznanice koju je sa sobom donela korona, on je shvatio da je izabrao da pomaže ljudima i da bi njegovo sklanjanje sa prve borbene linije njemu bilo jednako dezerterstvu.
Kako kaže nije znao šta ga čeka, u nekim trenucima nije mogao da veruje da je sve oko njega tako neizvesno i za pacijente a i za same lekare. Ono što ga je vodilo bila je želja i volja da pomaže ljudima u momentu kada im je to bilo najpotrebnije. Nerado se seća tog perioda, ali opet pamti i one trenutke gde je zajedno pacijentima pevao i pričao viceve kako bi im olakšao borbu za život koju su svakodnevno vodili.
Da bi neko radio ovaj posao, mora da bude dobar čovek, da bude deo naroda, a ne iznad njega. Da ne zaboravi da poštuje starije, svoje učitelje,one koji su ih učili i da cene njihove vrednosti. Uvek se treba postaviti u situaciju onoga ko je iza vasih slušalica, onoga kome je potrebna pomoć. Često mi pitaju zašto se uvek javljam na telefon, a ja u šali umem da kažem da me niko ne zove da me pita kako sam već zato što im je moja pomoć potrebna – kaže dr Mladen Kostić.
I zaista, ono što je u biti, jeste to da nekada čak i lepa reč može biti put ka ozdravljenju. Dok privodimo ovaj razgovor kraju jasno je zbog čega je baš ovaj čovek neko koga ljudi vole. Skromno i nenametljivo je uspeo da opravda svoj poziv i da pokaže da biti doktor nije samo titula, već životni poziv kome se istinski treba predati, jer pravi heroji se ne razmeću svojim delima već pustaju da ista govore umesto njih.
Andrea Dimić
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
