,,Zadovoljstvo koje osećam dok pomažem ljudima i sreća koju oni dele sa mnom je osećaj koji nema cenu“, kaže Novica Cvetković laborant u ambulanti u selu Vlase.
Ako pitate meštane Poljanice ko je ovaj čovek verovatno ćete čuti da je to „doktor Noce“. Od mnogih ljudi kojima beli mantil daje i neku vrstu obaveze da im je humanost prioritet u životu, izdvaja ga velika požrtvovanost i želja da pomaže drugima. Ovaj human i skroman čovek se godinama trudi da svima koji mu se obrate pomogne koliko god je u mogućnosti i to ne samo iz svere medicine.
Kako ističe nije mu teško ni da pređe kilometre pešice jer je u njegovoj prirodi da ljudima pomaže ne zato što mora, već zato što to zaista želi.
Kada je Novica 1983. godine iz Kruševca došao u Vranje nije ni slutio da će ovde ostati i započeti jedan sasvim novi život.
Nakon odsluženog vojnog roka u Vranju, vratio sam se u Kruševac i igrom slučaja je baš tada raspisan konkurs za laborante u Vranju. Prijavio sam se i oni su me primili. Nisam znao ni gde je Poljanica. Mislio da ću tu ostati privremeno. Međutim, oženio sam se, dobio decu, započeo sam neku svoju priču u ovom kraju. Kada pogledam iza sebe vidim da je sve bilo onako kako je trebalo da bude – kaže Novica Cvetković.
Vrlo brzo je pridobio simpatije svih meštana. Kako ističe skoro sve kuće u ovom mestu je obišao, pešice, na konju, motorom. Zadovoljstvo mu pričinjava sama činjenica da može na bilo koji način da pomogne i starima i mladima u ovom kraju.
Kada sam počeo da radim ovde, ljudi su tražili bilo kakvu pomoć, ne gledajući da li ste lekar ili laborant. Često se dešavalo da padne sneg i da su putevi neprohodni čak i za vozila. U tim situacijama nisam razmišljao ni o čemu drugom, već da samo stignem do tih ljudi i da im pomognem. Dešavalo se da idem i po 15 kilometar u jednom pravcu da bih nekoga pregledao i dao terapiju. Čak i vikendom odem da obilazim bolesne. Vikendom nema prevoza, ali ja sam uvek tu ako nekome bilo šta zatreba jer to su uglavnom stara lica koja nemaju mogućnost da dođu do ambulante, a svaka pomoć im znači. Nije mi teško da tim ljudima odnesem lekove ili potrebne namirnice jer taj osećaj kada vidite da su vam oni zahvalni na svemu što činite za njih je neprocenjiv – kaže Novica Cvetković.
U prilog tome koliko se Novica srodio sa meštanima ovog kraja govori i činjenica da se on trudi da pored posla kojim se bavi pomogne svima i kroz brojne humanitarne akcije koje organizuje već godinama.
Priča oko humanitarnog rada je počela kada sam se povezao sa pokojnim novinarom Dušanom Đorđevićem. Zajedničkim snagama smo krenuli da se bavimo životima ljudi koji su bili socijalno ugroženi. Nakon toga upoznao sam se i sa humanitarnom organizacijom „Srbi za Srbe“ sa kojom sam radio nekoliko projekata kroz koje smo ljudima pomagali kupovinom stvari, osnovnih potrepština, gradnjom i kupovinom kuća. Humanost za mene nema granice, čak sam iz svoje kuće iznosio televizore, krevete, kompjutere i davao onima koji su bili ugroženi. Iako mi je ponekad bilo teško da sve to radim sam, ne žalim se jer na kraju dana osmeh koji sam dobijao kako od starijih ljudi tako i od dece je vredniji od bilo čega – priča Novica Cvetković.
Ističe da i nakon penzionisanja ne planira da odustane od pomaganja meštanima ove oblasti, jer je to ono u čemu je našao sebe. Za njega je pružiti ruku čoveku kada mu je pomoć potrebna način života, a ne posao.
Biti human nije nešto što može da se nauči, čovek se rađa i živi sa ciljem da pomaže drugima. Kada bude došlo vreme da se penzionišem, ja ću drage volje nastaviti da pomažem ljudima koliko je u mojoj moći. Moji pacijenti me poštuju, i ne sećam se da sam ikada imao bilo kakav problem sa nekim. Ljudi umeju da prepoznaju nekoga ko želi da im pomogne i taj čin zaista umeju da cene – kaže Novica Cvetković.
Sreća je kada svojim delima možete promeniti nečiji život, kada svojim rečima možete na trenutak da otklonite nečiju bol, a prava je sreća kada volite ono što radite. Ovaj skroman heroj sa ogromnim srcem je dokaz toga da je za sreću potrebno malo, jer zaista nekada naše malo nekome znači mnogo.
Andrea Dimić
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
