VRANJSKI ĆILIMI: Skrajnuto kulturno nasleđe

Tradicija u Vranju je poznata po raznolikoj kulturnoj baštini, nošnji, kolu, kuhinji, pesmi, ali jedan element se često zaboravlja kao deo tradicije, vranjski ćilimi.

O lepoti, važnosti i razlozima zapostavljanja vranjskih ćilima razgovarali smo sa Jelenom Vilson iz Narodnog muzeja.

Ćilimi vranjskog kraja imaju karakteristike po kojima se razlikuju od ćilima drugih krajeva. Tkani su od vune, osnova je bila pamučna, ali je potka bila od predene vune. Tkalo se na horizontalnom razboju, i sastavljen je od dve ili tri pole, a na dva kraja ima ukrasne nastavke u vidu resa. Boje su svedene, zagasite, crna, crvena, zelena, žuta. Šare su horizontalnog tipa, u vidu linija. Od ćilima ovog kraja, izuzetak je poljanički svadbeni ćilim na kome se javljaju ljudske figure u dva niza, friza, i ćilim koji je izložen u rodnoj kući Bore Stankovića koji ne spada u standardno tkanje i standardne šare vranjskog ćilima.

U našem okrugu se ćilimi razlikuju, postoje vranjski, poljanički, pčinjski, ali su uglavnom tih boja i horizontalnih geometrijskih šara. Na izgled ćilima uticala je kreativnost tkalje, ali su se žene držale vizuelnog identiteta svog kraja –  navodi istoričarka umetnosti Jelena Vilson.

Ćilimi su se koristili za različite potrebe, od funkcionalne upotrebe do posebnih prilika. Tkali su se za svakodnevnu upotrebu, za prekrivanje kreveta, na njima se sedelo, spavalo, koristili su se i za pokrivanje zidova i umesto debelih zavesa. Od 19. i tokom 20. veka, sa promenom enterijera i ulaskom evropskog nameštaja u domove i upotreba ćilima se menja. Više nisu bili bitan element kuće pa ih ljudi stavljaju na podove umesto tepiha. Korišćeni su i kao deo dara na svadbama.

Vranjski kraj je bio bogat ovcama, vunom, svilenim bubama, konopljom. Ljudi su od prirodnih materijala izrađivali predmete za svakodnevnu upotrebu, ali i za ritualne prilike. Od vune su pravili ćilime, od konoplje asure, od svile tekstil za svadbe, miraz mlade, kićenje svatova, sahrane – istakla je Vilson.

Iako je tradicija tkanja prestala i dobija se utisak da su današnje generacije nemarne prema ćilimima, naša sagovornica objašnjava razloge. Uprkos bogatoj kulturi, retki stvaraoci uspeju da je umetnički upotrebe i stvore nešto novo kako bi se vranjski ćilim sačuvao.

Vranjski kraj je vrlo ponosan na svoju kulturnu baštinu, ali umetnici ne umeju da iskoriste šare i da ih rebrendiraju kroz primenjenu umetnost, ne inspirišu se kulturnim nasleđem –  kaže Jelena.

Ona obrazlaže i da iako postoji potencijal da se ovo kulturno blago iskoristi, nije neobično da se ćilimi ponude muzeju, i još gore, izbace, iz višestrukih razloga.

Ljudi kojima su ćilimi ostali u nasleđe ih često nude na otkup, a muzeji ne mogu da prihvate sve, ili ih bacaju, konstatuje situaciju sa vranjskim ćilimima.

Vuna je podložna moljcima. Ćilimi moraju dva puta godišnje da se provetravaju i proveravaju da li su ih napali moljci. Drugi problem je taj što su ćilimi tkani od obojene vune zbog čega se ne peru jer bi im se boje izmešale. Najbolje bi bilo da se ćilim stavi na sneg, a onda samo očisti i istrese. Vuna je ekološki materijal, sama se očisti. U današnje vreme, kada su žene zaposlene, nemaju vremena da toliko brinu o ćilimima. Zbog održavanja i praktičnih razloga lakše je kupiti sintetiku. Ćilim košta oko 100, 150 evra, i nije svejedno da ga pojedu moljci ili da mu se pomešaju –  navela je naša sagovornica.