Vranje u srcu, merak u duši. Kako vas bre nije sramota? Jel vam merak u duši i srce puno što policija prebija decu? Jel vam srce puno što se dele otkazi zbog podrške studentima? Jel vam merak u duši, jer u Vranju niko nije podigao glas tako glasno da je ostao bez posla? Evo ja ću vam reći kako je. Preteško, a ujedno i oslobađajuće. Jer ne morate da ćutite, jer ne morate da mašete zastavama, jer ne morate da budete drug član, jer sloboda nema cenu. Sedam meseci sam bez posla. Podstanari sa jednim minimalcem, detetom koje je u prvim redovima na protestima.
Mnogo volim Vranje. I nije mi srce puno jer će vašim parama biti plaćene režimske pevaljke. Jer ćete i vi doći na red ako ne ustanete i nahranite dušu tako što ćete jednom u životu pokazati da ste i vi deo Srbije, da ste ono što bi se reklo svet. Da ne može gore od ovog trenutno.
Dobila sam otkaz jer sam javno podržala studente.
Jer sam javno protiv ovog režima. I proći će. Još sedam. Sedamnaest. Nebitno koliko. Znam da sam srećna i da nikom ne moram da se pravdam i ni pred kim da ćutim.
Naravno, ima među vama i boraca, rekla bih borkinja više, ali ne mogu sami. Potrebno je da se ujedinimo protiv ovog zla. Da ostavimo deci državu bez korupcije, mita, straha. Šaljem vam ljubav, žuto srce i ponosna sam na studente iz Vranja. I još jednom, nije mi žao otkaza. Došao je u pravo vreme za pravu stvar. Srce mi je puno i duša u meraku zbog studenata. A vi, svako po svojoj savesti. Vidimo se jednom kod mapice.
P.S. Njih 16 ispod nadstrešnice neće dočekati kraj ovoj bahatosti. Zamislite, samo zamislite, da je među njima neko vaš. Bi li i tada „mene politika ne zanima“ bio izgovor. Jer politika je i cena kafe koju plaćate u kafiću.
