Mnogi vlasnici dvorišta prilikom uređenja najviše pažnje posvećuju biljkama koje su u trenutku kupovine u punom cvatu. Međutim, kada se završi njihova sezona, pojedini delovi bašte ostaju prazni i neugledni. Da bi se to izbeglo, potrebno je razmišljati unapred i kombinovati zimzelene biljke, cvetne žbunove, višegodišnje cveće, ukrasne trave i drveće koje menja izgled kroz godišnja doba.
Zimzelene biljke kao osnova lepo uređenog dvorišta
Svaka bašta koja treba da izgleda privlačno tokom cele godine trebalo bi da ima određeni broj biljaka koje zadržavaju lišće ili iglice i tokom zime. One stvaraju osnovnu strukturu prostora i obezbeđuju zelenilo čak i kada većina drugih biljaka miruje.
Među popularnim izborima nalaze se tuje, kleke, tise i različite vrste ukrasnih četinara. Njihova prednost je u tome što se mogu koristiti za formiranje živih ograda, naglašavanje pojedinih delova dvorišta ili stvaranje zanimljivih kompozicija sa nižim biljkama. Patuljaste sorte četinara posebno su pogodne za manje bašte, jer sporije rastu i uglavnom ne zahtevaju intenzivno održavanje.
Pored četinara, zanimljiv izbor predstavljaju i zimzeleni žbunovi poput lovorvišnje i pojedinih vrsta božikovine. Njihovi listovi unose raznovrsnost u prostor, a pojedine sorte imaju i dekorativne plodove. Prilikom izbora važno je voditi računa o otpornosti na mraz, izloženosti zimskom vetru i količini sunčeve svetlosti, jer ne uspevaju sve zimzelene vrste podjednako dobro u različitim delovima Srbije.
Ipak, sa zimzelenim biljkama ne treba preterivati. Ako čitavo dvorište čine samo tuje i slične vrste, prostor može delovati jednolično. Mnogo zanimljiviji rezultat postiže se njihovim kombinovanjem sa listopadnim žbunovima, cvetnicama i ukrasnim travama.
Proleće je vreme kada bašta oživljava
Nakon zimskih meseci, prve boje u dvorištu donose lukovičaste biljke. Visibabe, krokusi, narcisi, zumbuli i lale među najpoznatijim su vesnicima proleća, a pravilnim kombinovanjem vrsta koje cvetaju u različito vreme moguće je obezbediti šarenilo tokom više nedelja.
Većina prolećnih lukovica sadi se tokom jeseni, pre nego što zemljište počne da se smrzava. Posebno lepo izgledaju kada se sade u grupama, uz baštenske staze, ispod listopadnog drveća ili između višegodišnjih biljaka koje kasnije razvijaju lišće. Na taj način isti deo bašte može imati potpuno drugačiji izgled u martu, maju i julu.
Prolećnu sliku upotpunjuju cvetni žbunovi poput forzicije, jorgovana i vajgele. Forzicija svojim intenzivno žutim cvetovima privlači pažnju još pre nego što razvije listove, dok jorgovan tokom aprila i maja, zavisno od vremenskih prilika, donosi prepoznatljiv miris i raskošne cvasti.
Korisno je posaditi nekoliko vrsta koje ne cvetaju istovremeno. Tako se izbegava situacija u kojoj dvorište tokom dve ili tri nedelje izgleda izuzetno atraktivno, a zatim naglo gubi najveći deo svojih boja.
Letnja bašta treba da bude raskošna, ali i praktična
Leto je godišnje doba kada bašta najviše dolazi do izražaja, ali istovremeno predstavlja izazov zbog visokih temperatura i mogućih sušnih perioda. Zbog toga pri izboru biljaka treba voditi računa ne samo o njihovoj lepoti već i o potrebama za zalivanjem.
Lavanda je odličan primer biljke koja spaja dekorativnost i relativno skromne zahteve za održavanjem. Njeni ljubičasti cvetovi i srebrnastozeleni listovi lepo se uklapaju u savremene i tradicionalne bašte, a cvetovi privlače pčele i druge korisne insekte. Najbolje uspeva na sunčanim položajima, u dobro dreniranom zemljištu, dok joj prekomerna vlaga može predstavljati veći problem od letnjih vrućina.
Među zahvalnim letnjim trajnicama nalaze se ehinacea, rudbekija, žalfija i različite vrste ukrasnih hajdučkih trava. Njihovim kombinovanjem moguće je stvoriti cvetne leje koje ostaju zanimljive tokom velikog dela leta, bez potrebe da se svake godine iznova sade sve biljke.
Posebnu pažnju zaslužuju i hortenzije, koje svojim krupnim cvastima mogu postati jedan od najlepših ukrasa dvorišta. Međutim, nisu sve hortenzije podjednako tolerantne na jako sunce i sušu. Mnoge vrste bolje uspevaju na mestima zaštićenim od najintenzivnijeg popodnevnog sunca, uz dovoljno vlage u zemljištu.
Da bi letnja bašta bila jednostavnija za održavanje, korisno je grupisati biljke sa sličnim potrebama za vodom. Sloj malča oko biljaka pomaže u očuvanju vlažnosti zemljišta, smanjuje rast korova i doprinosi urednijem izgledu cvetnih leja.
Jesen može biti jednako lepa kao proleće
Kada se završi glavni period cvetanja, mnogi vrtovi postaju manje zanimljivi. Ipak, jesen nudi izuzetne mogućnosti za uređenje zahvaljujući biljkama čiji listovi menjaju boju, vrstama koje kasno cvetaju i žbunovima sa dekorativnim plodovima.
Japanski javor jedan je od najpoznatijih primera drveta koje u jesen može postati centralni ukras bašte. Njegovi listovi, zavisno od sorte, poprimaju crvene, narandžaste i zlatne nijanse. U manjim dvorištima posebno su zanimljive sorte kompaktnog rasta, ali im je potrebno odabrati odgovarajući položaj, zaštićen od jakog vetra i preterano intenzivnog sunca.
Pored ukrasnog drveća, jesenji izgled dvorišta mogu obogatiti zvezdani, odnosno jesenje astre, hrizanteme i visoki sedumi. Ove biljke cvetaju u periodu kada mnoge letnje vrste već završavaju svoju sezonu, pa predstavljaju dobar način da se produži prisustvo boja u bašti.
Ne treba zanemariti ni ukrasne trave. Miskantus, perjaste trave i druge dekorativne vrste svojim klasovima i zanimljivim oblicima unose pokret u prostor. Njihova vrednost posebno dolazi do izražaja kada se posmatraju u kombinaciji sa kasnocvetajućim trajnicama i žbunovima toplih jesenjih nijansi.
Kako da bašta izgleda privlačno i tokom zime?
Zima je najzahtevniji period za stvaranje dekorativnog vrta, ali upravo tada do izražaja dolazi kvalitet osnovnog rasporeda biljaka. Kada opadne lišće i nestane većina cvetova, najvažniji postaju oblici krošnji, struktura grana, zimzeleno rastinje i pažljivo odabrani detalji.
Biljke sa dekorativnom korom ili obojenim granama mogu značajno promeniti izgled zimskog dvorišta. Posebno zanimljiv primer je crveni dren, čiji mladi izdanci tokom zime imaju intenzivnu crvenu boju. Kada se posadi ispred zimzelenih žbunova ili na mestu gde ga obasjava zimsko sunce, može stvoriti veoma upečatljiv kontrast.
Određene biljke zadržavaju dekorativne plodove i tokom hladnijih meseci. Vatreni trn, na primer, može ukrasiti dvorište narandžastim, crvenim ili žutim bobicama, koje su privlačne i pojedinim vrstama ptica. Njegove bodlje, međutim, treba imati u vidu prilikom izbora mesta za sadnju, naročito u dvorištima sa uskim stazama.
Zimski izgled mogu upotpuniti i pojedine vrste kukureka, koje u zavisnosti od vrste i vremenskih prilika cvetaju tokom kasne zime ili ranog proleća. U blažim periodima godine zanimljiv dodatak mogu biti i zimske vresine, čiji sitni cvetovi donose boju u vreme kada je većina biljaka još u mirovanju.
Važno je znati da nije neophodno ukloniti sve osušene stabljike ukrasnih trava i trajnica čim nastupi jesen. Njihove semene glavice i suvi klasovi mogu izgledati veoma lepo pod injem ili tankim slojem snega, a istovremeno pružaju određenu korist pticama i drugim životinjama. Naravno, bolesne i oštećene delove biljaka treba ukloniti kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti.
Dobar raspored biljaka važniji je od njihovog broja
Jedna od čestih grešaka prilikom uređenja dvorišta jeste kupovina velikog broja različitih biljaka bez jasnog plana. Iako svaka od njih pojedinačno može biti lepa, previše vrsta na malom prostoru često stvara utisak neurednosti.
Mnogo bolji rezultat postiže se kada se prvo odredi osnovna struktura bašte. Više drveće i krupniji žbunovi obično se postavljaju tako da ne zaklanjaju manje biljke, dok se niže trajnice i sezonsko cveće koriste za popunjavanje prostora i stvaranje zanimljivih prelaza. Pri tome treba uzeti u obzir veličinu koju će biljke dostići za pet ili deset godina, a ne samo njihov izgled prilikom kupovine.
Za skladan izgled korisno je ponavljati određene vrste ili boje u različitim delovima dvorišta. Na primer, nekoliko grupa lavande može povezati različite cvetne leje, dok ukrasne trave mogu stvoriti prirodan prelaz između travnjaka i viših žbunova.
Posebno je važno obratiti pažnju na uslove koje bašta pruža. Biljke koje vole sunce neće napredovati u dubokoj hladovini, dok vrste kojima odgovara vlažnije zemljište neće biti dobar izbor za suve i peskovite položaje. Zato je pre sadnje korisno posmatrati koliko sunčeve svetlosti pojedini delovi dvorišta dobijaju tokom dana, kao i koliko se brzo zemljište suši nakon kiše.
Manje održavanja uz pametan izbor biljaka
Bašta koja je lepa tokom cele godine ne mora automatski zahtevati mnogo rada. Naprotiv, pravilno odabrane biljke često omogućavaju da se vreme potrebno za zalivanje, orezivanje i druge poslove značajno smanji.
Višegodišnje biljke predstavljaju dobru osnovu jer se ne moraju ponovo saditi svake sezone. Ukrasni žbunovi odgovarajuće veličine obično zahtevaju manje intervencija nego vrste koje se stalno moraju orezivati kako bi ostale u predviđenom prostoru. Takođe, izbor biljaka prilagođenih lokalnim klimatskim uslovima smanjuje rizik od oštećenja usled mraza, suše i drugih nepovoljnih vremenskih prilika.
Sistem za navodnjavanje kap po kap može biti koristan u većim vrtovima ili tamo gde je zalivanje tokom leta posebno zahtevno. Ipak, čak i bez takvog sistema moguće je smanjiti potrošnju vode pravilnim grupisanjem biljaka, malčiranjem zemljišta i zalivanjem u skladu sa stvarnim potrebama.
Održavanje je najbolje rasporediti tokom godine. Proleće je pogodno za mnoge poslove sadnje i prihrane, leto zahteva pažljivije praćenje vlažnosti zemljišta, dok jesen pruža priliku za sadnju brojnih vrsta drveća, žbunova i prolećnih lukovica. Orezivanje treba prilagoditi konkretnoj vrsti, jer pogrešan termin može smanjiti cvetanje naredne sezone.
Najlepša bašta je ona koja se menja sa godišnjim dobima
Prilikom planiranja dvorišta ne treba težiti tome da ono izgleda potpuno isto svih dvanaest meseci. Upravo su sezonske promene jedan od najvećih kvaliteta dobro osmišljene bašte. Proleće može doneti nežne cvetove i sveže zelenilo, leto raskošne boje, jesen tople nijanse lišća, a zima zanimljive oblike i kontraste.
Najbolji rezultat obično se postiže kombinovanjem relativno malog broja pažljivo odabranih vrsta koje se međusobno dopunjuju. Zimzeleni žbunovi obezbeđuju stalnu strukturu, cvetnice unose sezonsku dinamiku, a ukrasno drveće i trave daju prostoru dubinu i prirodan izgled.
Uz malo planiranja, čak i manje dvorište može postati prijatno i zanimljivo mesto tokom cele godine. Nije potrebno sve urediti odjednom, niti uložiti veliki novac u veliki broj biljaka. Mnogo je važnije postepeno stvarati skladnu celinu u kojoj svako godišnje doba donosi nešto novo, a bašta iz godine u godinu postaje sve lepša.
