Porodicu i svoje najbliže, rodbinu, prijatelje … posle kraće bolesti, napustio je Svetislav Sveta Trajković (1944. Drežnica, Bujanovac – 24.11.2023. Davidovac). Na njegovom putu bez povratka ispratili smo ga u subotu 25. novembra.
Ove redove, s bolom u srcu, i velikom prazninom u duši, namenjujem mom dragom, vrlom, dobrom i plemenitom komšiji Sveti. Delio nas je samo jedan mali zid, preko koga je, na obe strane, za 26 godina, otišlo na hiljade pozdrava, poruka, molbi, saveta, pitanja, uputstava…
Dan posle, nekoliko puta sam bacio pogled preko tog zida i svaki put uhvatio sebe u čudnom beznađu što ne mogu da ga vidim na onoj njegovoj terasi.
Bio je tih, miran, dobronameran, plemenit, dostojanstven, čovek domaćin, rad da pomogne kada god bi pomoć nekome bila potrebna. Takvog ga svi znamo. Moj komšija Sveta preselio se na onaj svet, srećan i zadovoljan, što je sa pokojnom suprugom Micom, svojoj lozi Trajkovića, podario ponosite sinove Dragana, Srđana i Slađana, koji će, sa svojim porodicama, umeti da čuvaju njegov zavet.
Neka je laka zemlja mom komšiji Sveti.
Radoman Irić
