Nova V.D. direktorka Gimnazije Bora Stanković Maja Ristić stupiće na dužnost u ponedeljak 6.jula na osnovu rešenja koje je potpisala državna sekretarka, po odluci ministra, nakon što je penzionisana takođe V.D. direktorka Olivera Đorđević koja je uspela da za vreme direktorovanja sačuva mesto za očigledno ranije pikiranu direktorku koja je najpre dobila status pomoćnice i koja ima bezrezervnu podršku stranke, ali reklo bi se ne i zaposlenih.
Zanimlјivo je to, kada je reč o imenovanju vršioca dužnosti direktora ustanove obrazovanja i vaspitanja, rešenje donosi ministar prosvete na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Zaposleni u školi su nakon jučerašnje sednice Školskog odbora reagovali, pa se pitaju šta znači da je Gimnazija „Bora Stanković“ ponovo u režimu vršioca dužnosti direktora? Oni u svom obraćanju javnosti tvrde da nakon šest meseci rada škole u režimu vršioca dužnosti direktora, sprovedenog konkursa za izbor direktora i više inspekcijskih postupaka, Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju nije dobila direktora u redovnom postupku, već je ponovo imenovan vršilac dužnosti direktora. Ova odluka usledila je nakon perioda u kome su zaposleni mesecima ukazivali na nepravilnosti u radu škole, podnosili predstavke nadležnim organima i tražili postupanje institucija. Nakon ponovlјenog inspekcijskog nadzora, prosvetna inspekcija je utvrdila da prilikom raspoređivanja lica na poslove pomoćnika direktora nije izvršena potpuna i pravilna primena člana 129. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i naložila otklanjanje utvrđenih nepravilnosti. Umesto da se nakon svega uspostavi stabilnost i poverenje u rad ustanove, škola se ponovo nalazi u privremenom režimu upravlјanja. Kandidat koji je dobio odršku Nastavničkog veća i Školskog odbora nije imenovan ni za V. D.
Posebno zabrinjava činjenica da je Gimnazija „Bora Stanković“, nakon šest meseci rada u režimu vršioca dužnosti direktora, umesto da dobije rukovodstvo u redovnom postupku nakon sprovedenog konkursa, ponovo uvedena u režim privremenog upravlјanja.
Postavlјa se pitanje: ko snosi odgovornost za činjenicu da škola nakon svih sprovedenih postupaka nije dobila stabilno i trajno rukovodeće rešenje?
Funkcija vršioca dužnosti direktora nije zamišlјena kao trajan model upravlјanja školom, već kao privremeno rešenje do izbora direktora u redovnom postupku. Zato je opravdano pitanje zašto je Gimnazija „Bora Stanković“, nakon šest meseci rada u v.d. stanju i sprovedenog konkursa, ponovo dovedena u situaciju da njome upravlјa vršilac dužnosti direktora i ko snosi odgovornost za izostanak trajnog i stabilnog rukovodećeg rešenja.
Posebnu nedoumicu izaziva činjenica da je za vršioca dužnosti direktora imenovana Maja Ristić, lice koje je u postupku izbora direktora dobilo negativno mišlјenje kolektiva škole. Istovremeno, upravo u vezi sa njenim prethodnim raspoređivanjem na poslove pomoćnika direktora vođeni su inspekcijski postupci u kojima su utvrđene nepravilnosti i naložene mere za njihovo otklanjanje.
Podsećamo da su zaposleni mesecima ukazivali na nepravilnosti u postupku njenog raspoređivanja na poslove pomoćnika direktora, dok su im sa različitih strana upućivane poruke da je sve učinjeno u skladu sa zakonom. Tek nakon uklјučivanja Republičke prosvetne inspekcije i ponovlјenog nadzora utvrđeno je da nije izvršena potpuna i pravilna primena zakona i naloženo je otklanjanje nepravilnosti.
Oni istim tonom nastavljaju sa pitanjima koja po svemu sudeći nemaju odgovor, pozivajući se na zakonsku regulativu:
Zbog toga se opravdano postavlјa pitanje: da li su prilikom donošenja odluke o novom imenovanju u dovolјnoj meri uvažene činjenice utvrđene u inspekcijskim postupcima, stav zaposlenih i interes škole kao ustanove od posebnog javnog značaja?
Gimnazija „Bora Stanković“ već 145 godina predstavlјa jedan od stubova obrazovanja na jugu Srbije. Tokom svog postojanja prolazila je kroz različite istorijske, društvene i političke okolnosti, ali je uspevala da sačuva svoj ugled, kvalitet rada i ulogu nosioca obrazovnog i kulturnog života.
Zato je posebno bolno što se danas suočava sa situacijom u kojoj su pitanja rukovodećih funkcija, inspekcijskih postupaka i institucionalnih sporova potisnula u drugi plan ono što mora biti suština svake škole – učenike, nastavu i obrazovno-vaspitni rad.Zaposleni opravdano postavlјaju pitanje da li su prilikom donošenja pojedinih odluka interesi škole, učenika i obrazovanja bili ispred svih drugih interesa.
Zbog toga smatramo da javnost ima pravo da zna:
- Zašto nakon sprovedenog konkursa nije imenovan direktor škole?
- Da li su prilikom donošenja odluke razmatrani nalazi inspekcijskih organa?
- Zašto je za vršioca dužnosti direktora imenovano lice koje je u postupku izbora direktora dobilo negativno mišlјenje kolektiva?
- Da li su prilikom imenovanja analizirani rezultati inspekcijskih nadzora koji su se odnosili na njeno prethodno raspoređivanje na poslove pomoćnika direktora?
- Da li su uzeti u obzir stavovi zaposlenih koji su mesecima ukazivali na nepravilnosti koje su kasnije potvrđene u inspekcijskim postupcima?
- Da li ovakva odluka doprinosi stabilizaciji odnosa u školi ili produblјuje već postojeće podele i nepoverenje?
- Da li su nadležni organi procenili posledice koje ovakve odluke imaju po funkcionisanje ustanove i obrazovno-vaspitni rad?
- Da li su prilikom donošenja odluke u potpunosti sagledane okolnosti koje su prethodnih meseci dovele do brojnih predstavki, inspekcijskih postupaka i narušavanja poverenja u institucije?
Najveća tragedija nije u tome što su ukazivanja na nepravilnosti zanemarena. Najveća tragedija je kada oni koji su bili dužni da nepravilnosti ispitaju i otklone dozvole da postupci traju mesecima, da se činjenice dovode u pitanje i da poverenje u institucije bude ozbilјno narušeno.
Vaspitno-obrazovni rad škole ne sme biti pozornica za intrige. On mora biti zasnovan na zakonitosti, odgovornosti, profesionalnosti i zaštiti javnog interesa. Još manje oni koji su zakonom ovlašćeni da nadziru zakonitost i otklanjaju nepravilnosti smeju svojim postupanjem da stvaraju utisak da su činjenice manje važne od narativa, a zakon manje važan od privida.
Kada se argumentovana ukazivanja ignorišu, kada se postupci odugovlače, a odgovornost izostaje, onda se ne urušava samo poverenje u jednu školu – urušava se poverenje u institucije koje su pozvane da štite obrazovni sistem.
Zato danas ne govorimo o intrigama. O intrigu su ovaj slučaj pretvorili oni koji su imali obavezu da postupaju zakonito, blagovremeno i nepristrasno. Govorimo o činjenicama, inspekcijskim nalazima, zakonitosti i odgovornosti.
Gimnazija „Bora Stanković“ nije samo škola. Ona je institucija koja je obrazovala generacije učenika i predstavlјa jedan od simbola obrazovanja na jugu Srbije. Upravo zato verujemo da njena budućnost zaslužuje više od privremenih rešenja, sporova i podela.
Zaposleni nisu tražili privilegije niti imenovanje bilo kog pojedinca. Tražili su samo da se zakon primenjuje jednako na sve, da se uvaže činjenice utvrđene u postupcima nadležnih organa i da interes škole bude ispred svih drugih interesa.Vreme će pokazati da li su upozorenja zaposlenih bila neosnovana ili su predstavlјala pokušaj da se sačuva zakonitost, ugled škole i interes učenika. Mi smo svoju profesionalnu i građansku dužnost ispunili.
Da li je nakon svega interes škole bio ispred svega ili su neki drugi interesi ponovo dobili prednost nad zakonitošću, strukom i volјom kolektiva – pitanje je na koje odgovor duguju institucije koje su donele ovu odluku. Odgovor na to pitanje nije važan samo za Gimnaziju „Bora Stanković“. On je važan za poverenje u obrazovni sistem Republike Srbije.
