MILOŠ IZ VRANJA PRVA BEBA IZ EPRUVETE U JUGOSLAVIJI: Ćerka kao rođendanski poklon

Miloš Trajković iz Vranja, prva beba u ondašnjoj Jugoslaviji, koja je začeta vantelesno, sada već davne 1986. godine, ovih dana postao je po treći put otac. Devojčica je na svet došla samo nedelju dana pre Miloševog rođendana.

Prema računici lekara i terminu koji je određen za porođaj, beba je trebalo da se rodi baš za moj rođenad, ali je ona malo požurila – kaže Miloš.

A njegova majka Vranjanka Slavica Trajković u porodilištu “Narodni front” u Beogradu, 27. juna 1987. godine, rodila je Miloša, bebu za koju se borila punih 14 godina pokušavajući da zatrudni prirodnim putem.

Danas je vantelesno začeće, sasvim uobičajena pojava, kako u Srbiji, tako i svetu, a Miloš priča kako je za to saznao i kako je reagovao.

Za čitavu situaciju nisam saznao prvo od roditelja, već kada sam jednom prilikom ostao kod kuće sam. Preturao sam po fiokama i u jednoj našao isečke iz novina sa člancima gde se opisuje naš slučaj. Kada sam saznao bio sam u osnovnoj školi i nisam baš mogao da shvatim šta to znači, bilo mi je nepoznato, čudno. I ranije mi je bilo čudno što su moji roditelji stariji u odnosu na roditelje druge dece. Posle sam pričao sa njima i oni su mi objasnili sve – kaže Miloš.

Miloš je rođen samo devet godina nakon prve bebe začete vantelesno, koju je rodila Luis Braun iz Velike Britanije. On priča da da je njemu sve to donelo publicitet, intervjue sa novinarima, ali da mu i nije bilo neki problem, misleći na odrednicu “prva beba iz
epruvete”.

Tog 27. juna 1987. godine cela Jugoslavija je iščekivala rezultat “čuda medicine”, kako je tada nazivan pokušaj vantelesne oplodnje. Trajkovići su bili veoma širih vidika za ono vreme, iako su radnička porodica. Otac je radio na železnici, a majka u “Jumku”. Kaže da njegovi roditelji, nisu govorili mnogo o tim pionirskim poduhvatima u srpskoj medicini, kao i o tome da su prvi dobili dete u Srbiji koje je začeto vantelesnim putem.

Moji roditelji su sledeće godine, u julu 1988. godine dobili i drugo dete, mog brata. On je začet prirodnim putem, tako da su dobili još jednu nagradu, jer je očigledno njihova želja da imaju decu bila prevelika, kao i borba, ali i hrabrost da se upuste u nešto što je medicinski bilo novo, nepoznato. Mnogi su ih odvraćali od toga, ali oni su želeli da postanu roditelji i upustili se u svojevrsni eksperiment. Kada je lekar majci objašnjavao da taj način začeća uspeva jedan u hiljadu ili jedan u sto, majka je rekla, pa možda sam baš ja ta stota ili hiljadita. Svih devet meseci trudnoće i pripreme za nju, preležala je u bolnici – dodaje Miloš.

Miloš se bavi privatnim biznisom, oženjen je i otac troje dece, koja su začeta prirodnim putem. A Slavica uživa u odrastanju svojih unuka.

Tek kada sam zasnovao porodicu i dobio decu, shvatio sam kolika je bila borba mojih roditelja, ali i koliko su bili korak ispred svog vremena, verujući u nauku i medicinu.Drago mi je da su moji roditelji i moje rođenje, verovatno ohrabrili mnoge parove da se odvaže i ohrabre na takve korake, a medicini pomogli da napreduje – kaže Miloš.

Trajkovići su jedna srećna porodica. Njegov brat Marko takođe ima svoju porodicu i dvoje dece. Miloš kaže da bi poručio svim parovima koji imaju problema sa začećem, da ne odustaju, kao i da se sete njegove majke koja se još u ono vreme borila kao lav da dobije dete.

Slađana Tasić