Kada sam pre dvadeset godina prvi put ušao u učionicu kao predavač, izgledala mi je kao neprikosnoveni hram znanja što ona svakako i danas jeste.
Razlika između učionice od pre dve decenije i učionice danas, je velika. Pritom ne mislim bukvalno na uslove rada, jer postoje učionice koje su ostale iste u fizičkom smislu, ali okolnosti u kojima se odvija nastava su totalno različite. Danas morate biti malo mađioničar, a malo i „balansero“ da biste uopšte održali kvalitetan čas. Kao nastavnik i predavač volim da na času stvorim interaktivnu, konstruktivnu i produktivnu atmosferu.
U vremenu kada svaku informaciju možete dobiti na „klik“ veoma je teško ostati interesantan na času i zadobiti pažnju učenika. Nekada nam se i čitav čas svede samo na uspostavlјanje uslova, održavanja pažnje učenicima, a to od nastavnika iziskuje previše truda i energije kako bi na kraju ipak dobio neku povratnu informaciju o svom radu i napretku kod učenika.
Ako sa druge strane katedre imate pripadnike upravo te generacije „Z“ zed koja sve dobija na pritisak tastera sada i odmah, postavlјa se pitanje šta možemo da uradimo, a da i dalјe zadržimo tu važnu ulogu koju svaki radnik u prosveti treba da ima u jednom ozbilјnom društvu, a to je da obrazuje mlade naraštaje i pripremi ih za život.
Pravilnici u većini škola su jasni. Telefon tokom nastave mora biti van domašaja učenika, sklonjen, a njegova upotreba bez dozvole nastavnika podrazumeva prvo opomenu odelјenskog starešine, a ako učenik sebi dozvoli isti luksuz i drugi put, onda mu se pokreće disciplinski postupak. To je teorija i slovo Zakona, a praksa?
Mi ne možemo zaustaviti tehnološki razvoj, niko to i ne pokušava, ali moramo da ga stavimo u službu čoveka i da svaki pojedinac u svojoj profesiji razmišlјa o tome koja su to nova znanja i veštine da bi iskoristio tu tehnologiju, da bi bio bolјi, kako bi kvalitetnije radio svoj posao. Sa druge strane, svaka tehnologija može da se izvitoperi.
Svaki izum ima svoju pozitivnu i svoju negativnu stranu i mi moramo da naučimo kako da ga bezbedno koristimo da ne bi došli u situaciju da nam te nove tehnologije naude.
Kako jednom mladom čoveku, osnovcu ili srednjoškolcu objasniti da tokom časova mobilni telefon mora ostaviti po strani i kako odoleti izazovima notifikacija koje stalno pristižu, a ne pogledati o čemu se radi? Nekada se u tome uspe, a nekada to ide mnogo teško. U zavisnosti od razreda u kojem radite, od nastavne jedinice koju predajete, morate se prilagoditi i okolnostima u kojima ćete raditi. U nastavi često koristim savremene tehnologije pa samim tim u tom planiranju nastavnog procesa i mobilni telefon dobije svoju ulogu. „Ukoliko ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.“
Kako napraviti balans između tradicionalnog i modernog koncepta nastave, a da ostanete interesantni učeniku, da vas sasluša i sa časa ode zadovolјan? Približiti nastavu njemu, njegovim individualnim sposobnostima, interesovanjima i vremenu u kojem živi.
Nimalo lak zadatak, zar ne?
Interaktivne metode učenja poput kvizova i anketa mogu se odvijati u realnom vremenu i time značajno obogatiti čas i učiniti ga zanimlјivim. Bitno je da su prstići aktivni, a fokus se ipak može zadržati na nastavnoj jedinici. Komunikacijom sa učenicima i nastavnicima mogu se deliti ideje i raditi na projektima. Mnogo puta mi se desilo da mi mobilni telefoni „spasi“ i olakša čas. Ukoliko dođe do zatajavanja tehnike ili vam otkaže štampač ili nestane struje, vrlo lako možete nastavne materijale podeliti učenicima i nastaviti normalno sa radom u malo izmenjenim okolnostima.
Napraviti balans između pozitivnog i negativnog, je danas prava veština koju svaki nastavnik treba da ima. U vremenu društvenih mreža, video igara, različitih sadržaja koji mogu ometati fokus učenika trebate biti pravi mag i svoje profesije i komunikacije da biste održali red na času i pažnju učenika privukli ka gradivu i nastavnoj jedinici. Rizik od pristupa neprimerenom sadržaju može biti problematičan za mlade učenike, a tu je i konstantna opasnost od digitalnog nasilјa koje sve više uzima maha i sa kojim se svako od nas može susresti. Smanjenje lične interakcije među učenicima dolazi upravo zbog prekomerne upotrebe novih tehnologija, te danas mnogi učenici umesto u realnom žive u virtuelnom svetu i nisu u stanju da sa svojim vršnjacima razmene dve ispravne prosto proširene rečenice, što je veliki problem za njihov lični razvoj. Svedoci smo da se upravo zbog toga skandinavske zemlјe vraćaju tradicionalnim obrazovnim metodama s naglaskom na štampane knjige i materijale na vežbanje čitanja i pisanja, dok istovremeno smanjuju upotrebu tableta, računara i digitalnih alata. Izražavaju zabrinutost da je prekomerna digitalizacija dovela do opadanja kognitivnih sposobnosti i veština kod učenika.
Neke države idu i korak dalјe, da potpuno zabranjuju digitalno učenje za decu mlađu od šest godina. Dakle, selektivno i umereno korišćenje tehnologije uz davanje šansi opstanku i tradicionalnim metodama u nastavnom procesu.
Rešenje su jasne smernice o upotrebi telefona u učionici. Suština je u tome da nastavi i času moramo da vratimo „dušu“ i otrgnemo se od opšte navale raznih informacija, aplikacija, tendencija, da nađemo zdravu meru u svemu, a da škola ostane podsticajno i kreativno mesto za sticanje znanja, što je i njena osnovna uloga. Nove tehnologije nam u tome mogu i pomoći i odmoći, od nas zavisi.
Dejan Tomić, profesor ekonomske grupe predmeta
