Dragana Đorđević učiteljica, savetnica za roditelje i edukator u okviru projekta “Vršnjačko(ne) nasilje govorila je za VOM o nasilju među decom, ali o tome kako ne treba da se kao društvo bavimo isključivo posledicama, već da na svim nivoima radimo na preventivi.
Kada se desi slučaj nasilјa među vršnjacima školskog, pa i predškolskog uzrasta svi govore o posledicama, a priča o preventivi je samo uzgredna tema, kakav je Vaš utisak da li se dovolјno radi na preventivi?
Radeći uglavnom sa decom školskog uzrasta, skoro da ne prođe ni jedan dan a da se neko od dece nije susrelo sa nekom vrstom nasilјa, bilo da je lično doživelo ili neko u njegovoj blizini.
Kada se dogodi nasilјe među vršnjacima školskog, pa i predškolskog uzrasta, naročito fizičko, tada jedino možemo da se bavimo posledicama, kako bismo ublažili traumu koju zlostavlјanje može da stvori u detetu. Iako je vršnjačko nasilјe toliko često pogrešno je da pretpostavimo da je ono normalno.
Ništa ne nastaje odjednom, pa ni vršnjačko nasilјe i preventiva može da ukaže na signale koji prethode bilo kakvom vršnjačkom nasilјu, naročito fizičkom.
Znajući ovo, potrebno je da roditelјi, kao i zaposleni u obrazovno-vaspitnim institucijama usvoje znanja, veštine i ,,alate“, kako bi mogli adekvatno da reaguju, prepoznaju i otklone bilo kakve naznake vršnjačkog nasilјa.
Na pobolјšanju preventive neophodno je kontinuirano raditi, a koliko će ona biti učinkovita u praksi, zavisi od svakodnevne primene u interakciji sa decom.
Preventivom nećemo potpuno iskoreniti nasilјe među decom, ali ćemo u sinergiji roditelј, nastavnik i dete stvoriti i izgraditi odnos zasnovan na lјubavi, lepoti, poverenju, podršci i saosećanju.
Da li o tome treba da se radi u okviru porodice, obrazovnih ustanova (od vrtića do univerziteta) ili je klјuč u promenama u društvu?
Promene u društvu se stalno dešavaju, a klјuč je u tome da svako od nas kao pojedinac učestvuje i da pruži svoj doprinos.
Vaspitanje deteta počinje u porodici, u kojoj dete usvaja sistem vrednosti, navike, uverenja i ponašanje, a onda u interakciji sa okruženjem u vrtiću ili školi, to prenosi i nadograđuje.
Roditelјi možda ne mogu sprečiti vršnjačko nasilјe u svom okruženju, ali mogu sprečiti da njihovo dete iskusi traumu zbog zlostavlјanja, tako što će mu pomoći da ojača svoje samopouzdanje, postavi jasne granice i postane ,,otporno na nasilјe“.
Kako bi deca mogla da se nose sa izazovima današnjeg društva i vremena u kome žive, potrebna su im nova znanja i veštine. Više nije dovolјno razvijati samo racionalnu inteligenciju, već je potrebno, još u ranom uzrastu, kod dece razvijati i emocionalnu inteligenciju.
Platon je još pre n.e. govorio: ,,Svako učenje ima emocionalnu osnovu.” Deci ne manjka znanja i racionalne inteligencije, čak su i preopterećena raznovrsnim vannastavnim aktivnostima. Preobimno gradivo često ne prati njihovo emocionalno stanje, zbog čega su često razdražlјiva, besna, lјuta, nezadovolјna, sa niskim samopuzdanjem, osećajem niže vrednosti i osećajem neprihvatanja i nepripadanja.
Da bi deca mogla da naprave balans, nedostaju im preko potrebne emocionalne veštine kao što su: svesnost sopstvenih osećanja i razumevanje osećanja drugih, veštine pravlјanja svojim emocijama i stvaranje dobrih međulјudskih odnosa. Upravo učenje i praktično usvajanje ovih veština, nedostaje našem obrazovnom sistemu.
Počev od roditelјa do univerzitetskog profesora, svi imaju svoj udeo tokom odrastanja i sazrevanja pojedinca, pa je na svima nama odgovornost u kakvog će čoveka dete izrasti, jer će se to dalјe odraziti na celokupno društvo.
Kada bismo Vas zamolili da nam navedete tri klјučna razloga zašto su deca nasilna prema vršnjacima, koja bi to tri bila?
Zanemarujući emocionalne stanje deteta roditelј ili zaposleni u vaspitno-obrazovnim ustanovama, mogu da stvore decu koja su nasilna prema vršnjacima.
Poznato je da deca koja osećaju nemoć kod kuće, vrlo često pronalaze ,,izduvni ventil“ za svoj bes u igri sa mlađim bratom ili sestrom, decom iz komšiluka ili u školi. Kao u domino efektu kad se šef iskali na zaposlenom, zaposleni svoje frustracije na starije dete, koje se onda usmeri na mlađu braću i sestre, a oni na kućnog lјubimca.
Deca koja su obično teskobna i depresivna, povlače se u sebe i pate u tišini, prikrivajući i potiskujići stid, bes, osećaj bespomoćnosti, nisko samopouzdanje, osećaj niže vrednosti i nepripadanja. Što je dete spretnije u prikrivanju i suzbijanju boli, to je veća verovatnoća da će ,,pući“. Zato je važno da roditelј ili nastavnik koji radi sa detetom, prepoznaju to u detetu i ukoliko je potrebno potraže stručnu podršku. Deca koja pate od anksioznosti su u stalnoj brizi, nelagodi, strahu i nisu u stanju da misle ni o čemu drugom. Ovo stanje može da utiče na koncentraciju, varenje, spavanje, zbog čega se povlače iz odgovarajućih društvenih aktivnosti. Neka deca da bi izbegla anksiozno stanje, postaju agresivna prema drugoj. To su deca kojoj su se drugi rugali ili ih ismejavali.
Dete koje je trpelo nasilje od roditelja se identifikovalo sa agresorom i sada ono vrši nasilje nad drugom deco. Na taj način dete razrešava neke situacije i sebe trenutno umiruje, želeći na nesvesnom nivou da se oslobodi traume.
Kada već dođe do nasilјa, obično se radi sa žrtvama, a šta je sa nasilnicima kako se oni tretiraju?
Potrebno je da roditelјi i stručna lica rade na osnaživanju žrtava nasilјa, ali i da nasilnicima pruže adekvatnu podršku.
Dete koje je pomalo bespomoćno, nesamostalno, ispunjeno stidom ili je na drugi način ranjivo, može da bude potencijalna žrtva nasilnika. Nasilnici prepoznaju neverbalne znake (govor tela) i biraju ih za svoje žrtve.
Ovakvom detetu potrebno je pomoći da izgradi čvrsto samopouzdanje, tako što ćemo pohvaliti njegove nove sposobnosti i veštine i dati im na važnosti. Pomoći mu da kroz svest o telu postavi zdrave granice. Tada će dete biti u stanju da prepozna one koji bi mogli da ga zlostavlјaju i postaće ,,otporno na nasilјe“.
S druge strane, iako je nasilnik spolјa samopouzdan, ispod površine se obično krije ranjivost koju prikriva fizičkom snagom i sposobnošću zastrašivanja. Ovakvom detetu potrebni su odrasli koji će mu pomoći da pronađe zdrave nenasilne načine za izražavanje svoje moći i da razviju saosećanje prema drugima.
