Izvorna narodna pesma je svojevrsni simbol Vranja. Vranjanci neguju tradicionalnu muziku trudeći se da je sačuvaju od zaborava na sve načine. Jedan od najpoznatijih poznavalaca i izvođača ove vrste muzike je Vranjanac Branimir Stošić – Kace, koji je u razgovoru za naš portal ispričao kako je zavoleo ovu vrstu muzike i kako je shvatio da je vranjska pesma jedna velika istina.
Njegova ljubav prema vranjskoj narodnoj pesmi javila se u detinjstvu u krugu porodice. Roditelji su mu bili članovi KUD „Sevdah“, gde je majka bila kolovođa, a otac pevač. Stric i deda su se takođe bavili pevanjem.
Od malena sam upijao duh starog Vranja, stari govor, priče o starom Vranju, to me je mnogo zanimalo, a posle sam počeo da se bavim pesmama – kaže ovaj vrstan pevač.
Pevanje je učio slušajući oca i strica kako pevaju na proslavama, u vreme praznika i na slavama. Navodi da su za učenje pesama bili važni ljubav, afiniteti i želja.
Skoro da ne postoji grad gde nije nastupao u različitim dvoranama i emisijama. Ima status pevača Radio Beograda za izvornu narodnu muziku. Kad god muzička produkcija Radio Beograda organizuje koncert, on je obavezan učesnik.
Jedan od mojih najdražih nastupa je na koncertu 2003. godine u sali Kolarčeve narodne zadužbine, kad sam potpuno bio nepoznat i kad sam izašao da pevam pesmu Sadila moma lojze sas belo grojze, koja je malo poznata. Tada sam posle pevanja doživeo ovacije od publike, aplauz je trajao pet minuta. To mi je najlepši doživljaj – kaže Stošić.
Za vranjske pesme kaže da su duboke, široke, lepe, radosne, osećajne. Da bi ih neko izveo kako treba onda bi trebalo da ih razume i oseti. Smatra da ove pesme nisu setne, tužne, bolne, da pevaju o nesrećnim ljubavima, jer onaj ko doživi bilo kakvu ljubav, pa makar bila i nesrećna, taj je srećan čovek.
Vranjska pesma je jedna velika istina. U vranjskim pesmama se opisuju ljudi koji su živeli u Vranju, događaji koji su se zaista desili. Volim da kažem da je ona življena, doživljena pa i preživljena – smatra Branimir.
Stošić ističe da svaki pevač izvorne muzike najbolje može da otpeva pesme iz svog kraja. Najbolji pevači po njemu su njegov otac, kao i Staniša Stošić koji je proneo slavu vranjske pesme kroz ceo svet. Za najveće zadužbinare vranjske pesme izdvaja Baba Stanu Avramović Karamingu, ženu koja je ispevala pesmu Dimitrije sine Mitre i koja je veliki broj pesama sačuvala od zaborava, i pisca Boru Stankovića koji je vranjske pesme uneo u svoja dela i time uspeo da ih predstavi široj publici.
Vreme čini svoje, generacije se menjaju, sve je manji broj ljudi koji slušaju i vole izvorne pesme. Ponekad se iznenadim kada čujem mlade ljude koji znaju i vole te pesme. Smatram da vranjska pesma nikad neće da se ugasi, da izumre, zato što će uvek biti pevača koji će da ih pevaju. Vranjska pesma najbolje može da se otpeva kada se doživi nešto u životu i tada najbolje može da se dočara – zaključuje ovaj čuvar vranjske pesme i tradicije.
Pročitajte još kako je za VOM govorila unuka Stane Karaminge.
