2.1 C
Vranje
subota, 4 decembra, 2021
NaslovnaVestiKulturaREČ SELEKTORA SLOBODANA SAVIĆA: Od Sofke do Nerje

REČ SELEKTORA SLOBODANA SAVIĆA: Od Sofke do Nerje

Selektor ovogodišnjeg 41. po redu Borinih Pozorišnih dana Slobodan Savić, obrazložio je selekciju predstava koje se odvijaju na takmičarskom festivalu.

Tekst je izvorno objavljen na sajtu vranjskog teatra i prenosimo ga u celini.

Posle velike i značajne godišnjice, posle pandemije koja je pokorila svet bez trunke baruta, i još uvek u sred žestoke i neizvesne borbe s protejskom prirodom virusa Kovid-19, “Borini pozorišni dani” ulaze u petu deceniju obogaćeni novim iskustvima i zdravim ambicijama. Te ambicije su realne i ostvarive, a temelјe se na onim postulatima koje sam apostrofirao prošle godine kada sam se prihvatio odgovorne dužnosti selektora, a koja se ne sastoji samo u tome da odaberete predviđeni broj predstava i time smatrate posao završenim. Naime, relevantan pozorišni festival nije tek revija nasumično odabranih predstava, nego je uloga pozorišnog festivala da proširuje vidike i obrazuje publiku, da je upoznaje sa savremenim pozorišnim praksama, da prikazuje predstave koje se hrabro hvataju u koštac s problemima i dilemama savremenog čoveka, pritisnutog i obezglavlјenog mukama i iskušenjima nevesele svakodnevice.

Uprkos neveselim okolnostima, pandemiji koja je otvarala i zatvarala pozorišta, uprkos smanjenoj produkciji, predstave nisu izabrane nasumično, nego su odraz jasnog tematskog, estetskog i poetičkog koncepta koji nije unapred i napamet zadat, nego je proistekao iz  predstava koje sam gledao, a nametnuo se kao tematski, estetski, poetički, društveno i socijalno relevantan, recentan i aktuelan. Zlatna nit, ili najmanji zajednički imenitelјi koji povezuju izabrane predstave nedvosmisleni su i jasno vidlјivi: pozorišno angažovana, savremenim pozorišnim praksama posvećena tematizacija, estetizacija i promišlјanje muško-ženskih odnosa unutar i izvan braka, preispitivanje uloge porodice u društvu, kritičko-fenomenološko preispitivanje položaja žene (od Sofke do njene dvadesetprvovekovne posestrime i bliznakinje po staradanju, „nečistoj krvi“ i usudu Nejre), tematizovanje osnovnih osećanja lјubavi i empatije kao potisnutih, uniženih, zaboravlјenih kategorija lјudskosti i čovečnosti, nadnetost nad smislom uboge lјudske egzistencije, kontekstualizacija i rekontekstualizacija svih ovih, i drugih, pitanja u svetlu socijalne i rodne neravnopravnosti, nakaradnog društvenog i političkog sistema vrednosti, karijerizma, novog kapitalizma i neorobovlasništva.

Kao da se, od Sofke do Nejre, ništa nije promenilo u položaju i statusu žene u porodici i društvu, a tolike ih decenije dele, više od jednog veka. Kao da su društveni i socijalni razvoj ostali na istom stupnju kao u vreme Borisava Stankovića, s primetnom tendencijom regresije. U dve predstave koje opkružuju ovogodišnju selekciju (Nečista krv i Ako dugo gledaš u ponor) u prvom planu je nasilјe nad ženama u svim pojavnim oblicima: od psihološkog do fizičkog, od nasilјa u porodici i braku do nasilјa izvan braka, na radnom mestu na primer, i zloupotrebe pozicije moći. Ako je Stankovićeva Nečista krv studija slučaja Sofke, odnosno priča o suspregnutoj, neoslobođenoj strasti, prkosu i ponosu, snatrenju o slobodi i visokim idealima, predavanju i prepuštanju tragičnoj liniji života, onda je predstava Ako dugo gledaš u ponor studija slučaja Nejre, koju kao i Sofku prati „porodična kletva“, i njene tragične sudbine od detinjstva do rane mladosti. A, opet, obe su predstave ogledalo društva i njegovih naopakih normi koje se ogledaju u socijalnoj, ekonomskoj i klasnoj raslojenosti.

Kao da je Tolstojeva rečenica s početka Ane Karenjine, napisana pre bezmalo 150 godina (“Sve srećne porodice nalik su jedna drugoj, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.”), i danas paradigma i neoborivi pustulat vremena i društva u kojem živimo, u kojem je porodica kao osnovna ćelija devastirana i ugrožena do krajnjih granica. I ovu predstavu možemo razumeti kao studiju slučaja Karenjinove supruge Ane čija pojedinačna sudbina implicira čitav niz društvenih i socijalnih pitanja.

Nagriženost i ugroženost porodice, braka, lјubavi, emaptije, ali i egzistencije kao takve prepoznajemo i u predstavama Pučina, 64 i Ivanovo samoubistvo, naravno u kontekstu različitih motivacijskih i tematskih čvorišta. Pored brakolomstva, karijerizma, sveopšteg nemorala, socijalnog raslojavanja i trivija u kojima se kupa takozvano javno mnenje, ovo čitanje Pučine, decentno i nenametlјivo, ukazuje i na ono čega u originalnom dramskom predlošku nema: na sveopštu korupciju i partokratiju u kojima je ogrezlo građansko društvo u povoju. Komadom 64 Tena Štivičić se zapravo „vraća“ jednoj od dominantnijih tema svog dramskog pisma – preispitivanju muško-ženskih odnosa u kontekstu ustalјenih stereotipa o braku, lјubavi, društvenom i socijalnom statusu, karijeri, prijatelјstvu, slobodi, emancipaciji, odnosu roditelјa i dece, sukobu generacija…Radikalna, u ovom slučaju i legitimna adaptacija prvog Čehovlјevog komada Ivanov, predstava Ivanovo samoubistvo, studija je slučaja beznadežne egzistencijalne praznine i čemera naslovnog junaka iza koje zjapi jedan neuspeli, promašeni brak, jedna neostvarena, nesrećna lјubav i neizbežni splin malograđanske, palanačke sredine.

Najzad, ni predstava u čast nagrađenih, Placebo, nije nasumično izabrana. Nјen reski, crnohumorni prosede u formi gorke komedije nudi pročišćenje od svih afekata s kojima ćemo se sresti u predstavama Glavnog programa. To pročišćenje priziva i preko potrebno oslobađanje od svih mentalitetskih zabluda i atavističkog nasleđa čemu smo, i kao narod i kao lјudi, skloni i prijemčivi.

Političnost svih izabranih predstava ogleda se pre svega u načinu pristupa, tretmana i scenske eksplikacije svih ovih, i drugih, kompleksnih pitanja i tema što na sceni rezultira upotrebom iskustava modernih, savremenih pozorišnih praksi.

Da biste jedan pozorišni festival ustoličili na dolično mesto, da biste ga učinili referentnim za lokalnu, ali i za širu pozorišnu zajednicu, da biste ga pozicionirali u pozorišne i kulturne okvire matične države, ali i šire, potrebna su odgovarajuća materijalna podrška, jasna vizija i čvrst koncept. Festival od ove godine ima odlučnu finansijsku podršku Gradske uprave i Ministarstva kulture, domaćini su volјni i odlučni da sprovedu sve predložene promene, a moj koncept je uvek jasan i nepokoleblјiv: visoki umetnički standardi u slavu estetski, poetički i tematski sofisticiranog pozorišta.

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, zahvalјujem svim članovima Organizacionog odbora jer su prihvatili sve moje ideje i inicijative za unapređenje Festivala: uvedene su nagrade Stručnog žirija, unapređeni su i obogaćeni katalog i promotivni materijal, urađen je novi vizuelni identitet Festivala. Sve to doprinosi visokom pozicioniranju i učvršćivanju „Borinih pozorišnih dana“ u zajednici najznačajnijih pozorišnih festivala u Srbiji i regionu.

Buy Me A Coffee

Popularno

IN MEMORIAM: Saša Stojković – Babačko

U ranim jutarnjim satima u niškom Kliničkom centru, nakon kraće bolesti u Nišu u 58. godini preminuo je vlasnik i glavni i odgovorni urednik...

Epidemiološki presek: Manje obolelih, dvoje preminulih

Zdravstveni centar dobio novi savremeni skener