Romi su narod koji su kroz istoriju i u svim delovima sveta uvek pratili stereotipi. O položaju, predrasudama, problemima, uticaju Romskog kulturnog centra na poboljšanje kvaliteta života Roma, za VOM je govorila aktivistkinja i direktorka Romskog kulturnog centra RKC-a Tereza Šainović.
Položaj jednog broja Roma se poboljšao, zahvaljujući migracijama u inostranstvu. Napravili su kuće, postali integrisaniji, promenili gledišta na svet i život. Naravno, na drugoj strani ima još uvek mnogo siromašnih i ugroženih, na ivicama egzistetnicije – navodi ova aktivistkinja.
Ekonomska situacija je daleko od idealne, što pokazuje to da je većina radno sposobnih Roma van formalnog sistema, najmanja uključenost prisutna je u javnom sektoru, gde je veoma mali broj zapošljenih Roma i Romkinja, a mladi većinom mogućnost za bolji život vide u inostranstvu.
Odlaskom mladih u inostranstvo gde oni vide svoju budućnost, osporena je ta predrasuda o Romima da su lenji i da ne vole da rade. Svi volimo i želimo da imamo normalan život, ali mi Romi naročito ovde kod nas nemamo jednake šanse za zaposlenje, bez obzira na obrazovanje – smatra Šainović.
Što se tiče stanovanja, Romi se suočavaju sa prostornom segregacijom, odnosno razdvajanjem u odvojena naselja, i nedostatkom osnovne infrastrukture.
Pogledajte romska naselja u Vranju, najstarije naselje Gornja čaršija, ulice decenijama nesređene, neasfaltirane, neosvetljene. U naselju Gornja čaršija , zimi ljudi ne mogu da siđu od blata, deca idu blatnjava u škole – smatra Šainović.
Većina mladih Roma sada završava srednje škole, ne udaju se i ne žene toliko rano. Međutim, najveći problem osim zapošljavanja su stereotipi. Naša sagovornica je mišljenja da okolina i društvo na Rome i dalje gledaju drugačije, sa predrasudama i uvek postoji ta barijera „vi i mi, kao da nismo svi ljudi.“
Stereotipi nekada mogu i da ograniče nečiji život, zatvarajući vrata za napredovanje i socijalnu uključenost.
Predrasude i stereotipi jako utiču na nečiji uspeh i mogućnosti u životu, naročito na mlade ljude. Mnogo sam puta osetila i na svojoj koži da se zbog nekih neprosvećenih ljudi osećam srozanom, gubiš motivaciju da se boriš, izgubiš samopouzdanje – kaže Tereza Šainović.
Romski kulturni centar u Vranju nakon decenija obećanja i čekanja počeo je sa radom krajem 2024. godine, Tereza kaže da se „RKC Vranje i ona svakodnevno trude da poboljšaju kvalitet života Roma u Vranju kroz obrazovne radionice, individualne razgovore sa pojedincima, kulturne manifestacije, ekonomsko osnaživanje.
Ja sam i članica Romske Ženske Mreže Srbije, i aktivno radim sa mladim devojkama i devojčicama i širom zajednicom na podizanju svesti o štetnostima ranih brakova, značaju obrazovanja, i sprečavanju nasilja u porodici – kaže Tereza.
U okviru Romskog kulturnog centra u Vranju postoji i Klub za stara lica u naselju Gornja čaršija, gde se svakodnevno okupljaju stariji Romi i ponzioneri.
Jedna od novijih aktivnosti u RKC je i nedavno formirana sekcija folklornog ansambla. Prvi javni nastup su imali na obeležavanju Svetskog dana Roma u pozorištu.
Romska zajednica je ovo ocenila veoma dobro i dobili smo pozitivne reakcije sa svih strana. Postojanje folklora je deo tradicije Roma i Romkinja u Vranju, tako da jedino na ovaj način možemo da to sačuvamo, a ujedno i drugima reprezentujemo našu kulturu, tradiciju i jezik – smatra naša sagovornica.
Tereza Šainović ističe da je za mlade ovo veoma važno, da su kroz igru i druženje proširili vidike o značaju očuvanja svoje tradicije i naučili igre koje su igrali njihovi preci.
Probe folklora služe i kao edukativne radionice jer ujedno podižu svest o značaju obrazovanja.
U obrazovanju je ključ, ali još uvek ima dece naročito najugroženijih naselja koja ne završavaju ni osnovne škole. Oni koji završavaju srednje škole, retko se odlučuju da upišu fakultete, zbog finansija, a i ne vide priliku za zapošljavanje jer nemaju primera drugih da su se zaposlili – zaključuje Tereza.
Novinar: Veljko Ilić
Foto: Privatna arhiva
