Početkom ove godine iz štampe je izašla luksuzna, savremeno opremljena monografija o životu i radu vajara Stanimira Pavlovića, jednog od najvećih živog umetnika s juga Srbije. Monografiju pod nazivom „Vajarska tajna Stanimira Pavlovića“ grafički i dizajnerski je osmislio znameniti srpski istoričar umetnosti dr Stanislav Staša Živković, nekadašnji upravnik Galerije SANU, sa saradnicima.
„Vajarska tajnu Stanimira Pavlovića“, delo na 140 stranica sa preko 300 dragocenih fotografija, izdao je „Albatros plus“. Na žalost, autorova skromnost i novinarska indolentnost, krivci su što tek sada javnosti na jugu Srbije predstavljamo ovo delo stvaraoca čiji je umetnički opus od nekoliko stotina jedinica stigao u nekoliko desetina zemalja na svim kontinentima osim Australije. Ko god da je napravio ovu grešku, Pavlović ju je ispravio sa dve jezgrovite rečenice na početku monografije: „Beograd je moje duhovno stanje, a Pčinja i Vranje izvori mog stvaranja. Na izvore odlazim često i nadahnjujem se“.
Iz Pavlovićevog bogatog umetničkog opusa izdvajaju se tri spomenika: Karađorđu Petroviću u njegovom rodnom Viševu, zatim njegovom vojvodi Stojanu Čupiću – Zmaju od Noćaja i nenadmašnom majstoru trube Bakiji Bakiću u Vranju.
Slede potom monumentalni spomenici posvećeni stradanju srpskog naroda u Foči, Laktašima i Vranju – žrtvama NATO bombardovanja na trgu kod Galerije Narodnog muzeja.
Njegova su dela figura Nikole Tesle u bronzi u kompleksu Evropske unije u Briselu, pa biste: Kralja Petra I, Nikole Pašića, Filipa Višnjića…
Preko 300 statua i galerijskih figura Stanimira Pavlovića su u Njujorku (12 eksponata), Beču, Madridu, Briselu, Ženevi, Atini, San Francisku, Kuvajtu, čak i Severnoj Koreji… pa Beogradu, Cazinu, Rumi, Požarevcu, Višegradu, Mrkonjić Gradu. Spomenik doktorki Izabel Emsli Haton kod Zdravstvenog centra, bista Đorđa Tasića u Gradskom parku, bareljef Vojvode Bojoviće, portret Jovana Hadži Vsiljevića, statue Nagrade „Bora Stanković“, takođe su njegova dela.
U rodnom Preševu njegove biste – prvenci su na centralnom gradskom trgu, borcima NOR Abduli Krašnjici i Dušanu Iliću Tojagi. Pavlović je izlagao na 15 samostalnih i preko 150 kolektivnih izložbi. Među mnogobrojnim nagradama izdvajamo: četiri godišnje nagrade
ULUPUDS za skulpturu i stvaralaštvo, zatim Nagradu ULUPUDS za životno delo i Nagradu Oktobarskog salona.
Stanimir Pavlović je rođen 6. decembra 1945. u selu Strezovce, zaseok Mamince kod Preševa. Presudan uticaj na izbor zanimanja i njegovu životnu filozofiju imali su otac Janča, majka Rada i deda Vasilije. Osnovnu školu je završio u Strezovcu u Preševu. Školu primenjenih umetnosti u Nišu 1960. a na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu diplomirao1970. kod profesora Miodraga Živkovića, autora monumentalnih spomenika u Šumaricama kod Kragujevca, na Sutjesci i na Kadinjači. Prvu izložbu crteža i skulptura imao je 1965. godine u holu Gimnazije u Preševu.
Iz njegove vajarske radionice do sada je izašlo nekoliko stotina dele: spomenika, skulptura, bisti, bareljefa, medaljona, crteža… Radi u: bronzi, aluminijumu, staklu, poliesteru, kamenu, drvetu, gipsu… Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS od 1971. Bio je vajar-scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu 35 godina. Živi i stvara u Leštanima kod Beograda.
Radoman Irić
