Hans Krisijan Andersen je rekao ,,Gde reči ne vrede muzika progovara“ . Muzika je lek za dušu, srce i um, ona nas spaja bez obzira na to odakle smo došli i gde ćemo se vratiti. Dokaz za to je i Stefan Zdravković profesor norveškog jezika mnogima poznat kao Princ od Vranje.
Ovo je momak koji je nesvakidašnjim talentom opčinio svet, a raskošnim glasom oduševio je kako našu tako i inostranu publiku. Uspesi koje ovaj talentovani mladi čovek već neko vreme niže govore da se uz trud i rad uvek može stići do cilja, ali da je jako bitno voleti ono što radimo jer je samo tako uspeh zagarantovan. U razgovoru za VOM Stefan nam je ispričao kako je zapravo počela njegova muzička karijera, kako je došlo do toga da učestvuje u inostranim muzičkim takmičenjima, ali i o svojim planovima koji se tiču muzike.
VOM: Kako ste počeli da se bavite muzikom i gde su bili Vaši prvi počeci?
Muzikom sam počeo da se bavim u srednjoj školi u Beogradu. Sa prijateljima smo na malom odmoru komentarisali kako bi bilo super da imamo bend jer jedan peva, drugi svira gitaru, treći svira bas, on zna bubnjara i tako smo napravili “Šestu žicu”. Bili smo dosta dobri zapravo, pravi srednjoškolski bend.
VOM: Obzirom da ste danas deo grupe ,,Sizip” recite mi kako je ta priča započela, kako ste ste okupili, kojim žanrom se bavite i da li si još uvek aktivan član tog sastava?
Da, još uvek sam član . 2016. godine sam pitao par prijatelja da li bi hteli da sviramo zajedno, bez ikakvog ozbiljnog plana i onda smo postali viralni na društvenim mrežama jer su ljudi masovno delili naše klipove. Imali smo mnogo nastupa i tako se postepeno taj bend pretvorio u autorski. Danas smo u studiju i završavamo nove 4 pesme koje će kroz koji mesec biti i objavljene, a u pitanju je pop-rock muzika.
VOM: Učestvovali ste na festivalu Slavjanski bazar u Belorusiji. Obzirom da je to učestvovanje bilo dosta medijski ispraćeno recite mi kakvi su utisci i da li je za Vas taj festival bio odskočna daska što se tiče daljeg muzičkog angažovanja?
To mi je bio prvi festival, i što kažu prvo pa muško. Nastupao sam na jednom od najvećih svetskih festivala, i nakon toga su mi stigle ponude za druge festivale širom sveta, tako da mi je to otvorilo mnoga vrata . Neverovatan je osećaj zaista, prati vas predsednički orkestar, sve je na vrhunskom nivou, plus sa druge strane se sve dešavalo kada je ceo svet bio u karantinu, dok Belorusija jedina nije uvodila sankcije, tako da je izgledalo malo i kao put u paralelni univerzum. Neponovljivo iskustvo u svakom smislu.
VOM: Pobedili ste na jednom od najvećih muzičkih festivala na Malti, koliko Vam je ta pobeda značila i da li Vam je dodatno otvorila vrata u muzičkom smislu?
Svaki festival na kom sam učestvovao mi je otvorio vrata za neke nove festivale, npr posle Malte sam dobio poziv za Španiju.Pobeda kao takva mi je značila mnogo jer je žiri sastavljen od uglednih muzičara i kad dobijete takvo odobrenje, prosto znate da ste na pravom putu.
VOM: Stigli ste i do polufinala muzičkog takmičenja „The Voice“ u Bugarskoj. Odakle se rodila ideja da budete učesnik isto i da li Vam je bilo teško da se predstavite tamošnjoj publici u najboljem svetlu budući da da je to ipak strana država?
Posle svih tih festivala, trebao mi je novi izazov, a ovo je definitivno najveći izazov koji sam imao do sada. Nije mi bilo teško jer sam stranac jer sam se fokusirao na pevanje i nastup. Da sam razmišljao o drugim stvarima, verovatno se ne bih ni pokazao tako dobro, a na kraju sam bio toliko dobro prihvaćen da definitivno imam veću publiku u Bugarskoj trenutno nego kod nas.
VOM: Stiče se utisak da su takmičenja koja su organizovana van naše zemlje otvorenija za taj neki muzički pravac kojim se Vi bavite. Kakvo je Vaše mišljenje, zbog čega je to tako i zašto je u Srbiji teško izgraditi karijeru u tom muzičkom pravcu?
Dobar se utisak stiče, mada mi se čini da su kod nas počele polako da se menjaju neke stvari. Ovde su ljudi godinama navikli na jedno te isto, i onda svako ko se pojavi u drugom svetlu, mora biti baš uporan i da veruje u to što radi da bi dobio uopšte priliku da ga ljudi čuju i vide, a onda je već i do harizme i tog nekog zračenja koje ljudi ili prepoznaju ili ne. Dugo se nije pojavila takva ličnost nažalost, tako da je dosta plodno zemljište po kom hodam, a vala imam šta i da zasejem.
VOM: Kakvi su Vam planovi u muzičkom smislu, da li nas očekuje neki Vaš solo album u skorijem periodu?
Plan mi je da završim pesme koje sam započeo zajedno sa mojim bratom, a onda imam više mogućnosti, da li ću karijeru započeti kod nas ili u inostranstvu, vreme će reći. Ponude jesam dobio, i krenuo sam da radim na svojim pesmama, međutim to je sve dug proces. Meni je bitno da je započet i siguran sam da niko neće ostati ravnodušan kada se sve to obelodani. Voleo bih da se pored srpskog, oprobam i sa pesmama na engleskom jeziku u okviru modernog popa.
VOM: Šta za Vas predstavlja bavljenje muzikom i da li je to glavni poziv kojim želis da se baviš u narednom periodu?
To je definitivno moj poziv. Muzika je za mene život, tokom celog dana sam u nekakvom ritmu i melodiji, nemam granica u žanrovima, eto nedavno sam napisao pesmu “Moje Lepo Vranje” koju će pevati moj prijatelj i vrhunski pevač Đorđe Popović, a koja je žanrovski neočekivana od mene. Sa druge strane pišem i radim sa pop, rock muzikom, tako da je sve stvar trenutka i inspiracije.
VOM: Obzirom na to da potičete iz Vranja šta bi promenio u muzičkom smislu što se tiće tog grada?
Proširio bih ponudu ljudima,dao bih mlađim generacijama nešto modernije, a ono što je tipičnu muziku po kojoj je naš kraj poznat bih definitivno poslao u svet jer smatram da nigde u svetu nema onog što u Vranju ima.
VOM: I za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima?
Budite svoji i ne plašite se da to pokažete okolini. Počnite sa promenama koje želite da vidite u društvu tako što ćete svojim primerom pokazati.
Razgovor: Andrea Dimić
Foto i video : Privatna arhiva
