Slobodan Milenković: Radimo u interesu grada!

160
 
 

Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković govori za VOM o uspesima, ali i onome što smatra neuspehom u godini za nama.

Milenković otvoreno govori i o problemima koji prate realizaciju i završetak nekih projekata, ali i o tome kako smatra da je uspeo da bude gradonačelnik svih građana, a ne samo članova i simpatizera stranke na vlasti, čiji je predstavnik. Navodi da on i njegovi saradnici rade isključivo u interesu grada i da im je to zajedničko, te da na saradnike gleda isključivo kao na saradnike, a ne na političku opciju koju predstavljaju.

Šta smatrate najvećim uspehom, a šta neuspehom u godini koja je na izmaku?

Počeću od ovog neprijatnijeg, ja sam iskristalisao da je definitivno najveći neuspeh što nismo uspeli da završimo pijacu u Oglednoj stanici. Ali, ta pijaca je primer kako ne treba da se radi, jer je od starta projekat i kontrola tih projektnih zadataka bila problematična. Nisu se vodile adekvatno knjige i dnevnici, pa smo sada došli u situaciju da iako su završeni građevinski radovi i sve je isplaćeno, mi zbog tih proceduralnih razloga ne možemo da dobijemo upotrebnu  dozvolu i pijacu pustimo u rad.

Definišite „proceduralne razloge“?

To su različite izjave nadzornih organa, nedostatka protivpožarne saglasnosti  i ovoga puta pravim digresiju što se tiče upravo protivpožarne zaštite, ljudi su bili apsolutno u pravu što insistiraju na tome, ali se na vreme nije vodilo računa o tome. Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti da sve te probleme rešimo do kraja godine. Realno ako za dve godine objekat o osamdesetak kvadrata ne možemo da završimo to je za mene neuspeh, ali i primer kako u budućnosti ne treba raditi.

Godinama unazad se govori o propustima, kada su i neki drugi građevinski projekti u pitanju. Da li su nekada oni koji su pravili propuste sankcionisani? Primera radi gradsko šetalište još uvek nema upotrebnu dozvolu?

Veoma je lako  optužiti nekoga, a veoma teško dokazati njegovu krivicu. Koliko znam, eto konkretno oko šetališta proces je na sudu. Onoga trenutka kada presuda bude izrečena, videće se ko je u pravu, izvođač ili investitor. Koliko sam upućen, nadzorni organ ispred investitora osporava količine materijalai kvalitet izvedenih radova.

Šta bi ste stavili na listi uspeha na kraju ove godine?

Novi Hirurški blok, najava završetka obnove Pozorišta i obnova Narodnog muzeja. Što se tiče Hirurškog bloka, podsećam da su radovi potpuno stali i objekat je bio uslovno rečeno konzerviran 2012. godine. Postojala je objektivna opasnost da sredstva koja su bila opredeljena od strane Evropske unije budu vraćena u Brisel, ukoliko se do 6. juna 2017.godine ne odabere izvođač radova. Angažovanjem svih, moje malenkosti, ljudi iz Evropskog Progresa i državnog sekretara Dragana Stevanovića Bosketa, odblokiran je taj proces i odabran izvođač radova. Na moju veliku radost izvođač je iz Vranja i kvalitetno je odradio posao. Sa ponosom moguda kažem da će Vranje dobiti Hirurški blok za 21. vek.

Kada već govorimo o zdravstvu, ne možemo da ne pomenemo jedan ne mali problem, nedostatak stručnog kadra.  Neminovno se postavlja pitanje ko će raditi u novom Hirurškom bloku s obzirom na nedostatak specijalista?

Ne bih da širim paniku, niti da uznemiravam naše sugrađane, ali prirodni odliv je nešto što je neminovno. Kadrovska politika se sprovodi i sagledava dugoročno i ja smatram da će se ti problemi rešiti u narednom periodu usvajanjem novog kadrovskog plana i sagledavanjem celokupne situacije. U dobroj sam komunikaciji sa direktorkom Ljiljanom Antić i već smo razgovarali na tu temu, kao i sa državnim sekretarom u Ministarstvu zdravlja koji je imao puno razumevanja za taj problem. Ja se iskreno nadam da ćemo u narednom periodu biti primljeni novi lekari, kao i da će određen broj njih otići na specijalizaciju.

Kako lokalna samouprava osim logističke podrške može još da pomogne u rešavanju ovog problema?

Grad je na neki način već pomogao, zapošljavanjem 17 lekara koji se plaćaju iz budžeta grada. Dugo je trajao proces u smislu nalaženja pravnog osnova za angažovanje lekara koji su bili evidentirani kao nezaposleni i zajedno sa Državnom revizorskom institucijom koja je bila kod nas 2017. godine, našli smo pravni osnov da putem projektnog finansiranja lekare možemo da angažujemo i da njihova primanja budu finansirana iz budžeta grada. Taj projekat ćemo nastaviti i sledeće godine, sa istim brojem lekara, s tim što će oni sada koristiti i faksimile i ispravićemo nedostatke koje je u međuvremenu navela zdravstvena inspekcija, s pravom. To su stvari koje nisu narušile niti budžet niti zdravstvenu zaštitu stanovništva, to su stvari koje se uče i rešavaju u hodu.

Da li grad ima strategiju za razvoj privrede i ekonomije grada?

Što se tiče razvoja privrede mi smo se fokusirali na jačanje infrastrukture u Slobodnoj zoni kao jedan od bitnih preduslova za dolazak investitora. Sama činjenica da imamo slobodnu zonu otvara mnoge mogućnosti i poboljšanje benefita  za investitore koje pruža slobodna zona. Što se tiče drugih podsticaja, prevashodno se računa na Razvojnu agenciju Srbijeu smislu subvencija po radnom mestu i svih tih nekih prinadležnosti. Što se tiče lokalne samouprave mi pre svega kroz neke komunalne takse nudimo benefite, tipa oslobađanja plaćanja firmarine za prve tri godine i kroz logističku podršku za dobijanje dozvola i samu izgradnju. Ne treba puno naglašavati da smo uvek na usluzi svim investitorima, u cilju poboljšavanja privrednog ambijenta.

Zašto bi po Vama Vranje trebalo da bude privlačnije investitorima u odnosu na bilo koji drugi grad?

Geografska pozicija i završetak Koridora 10 su naša prednost, kao i  blizina Beograda, aerodroma Skoplje i Solunske luke. Drugo mi smo kod investitora prepoznati kao grad sa stručnom radnom snagom iz oblasti tekstila, obućarstva, drvoprerađivaštva, ali i metalske obrade. Da bi smo kompezovali stručnu radnu snagu, ušli smo u sistem dualnog obrazovanja koje se odvija u srednjim stručnim školama, to je dugoročna priča, ali kroz lokalne akcione planove u saradnji sa privrednicima vidimo koja su deficitarna zanimanja i prvenstveno postoji potreba za šivačima, za potrebe tekstilne, obućarske i drvopriređivačke industrije.

Koliko procenata zaposlenih u Vranju rade u proizvođačkoj industriji? Koje kompanije su one koje zapošljavaju ljude, redovno isplaćuju plate i time pune i gradsku kasu?

British Amerikan tobacco, Geox, Spirit koji već zapošljava 300 radnika, Alfa plam, Top sofa, niz malih proizvodnja, ali ne treba da zaboravimo ni Simpo i Jumko koji se revitalizuju i imaju podršku države i koji će u narednom periodu dati još veći doprinos u razvoju grada. Prema podacima kojima raspolažem trenutno je registrovano u Nacionalnoj službi za zapošljavanje 21 338 zaposlenih lica u gradu, od tog broja oko 15 000 u industriji. Ovo su zadovoljavajuće brojke, ali mislim da može i bolje i znatno ubrzanije, jer je to interes i lokalne samouprave, jer porezom na zarade mi punimo budžet i to su takozvani ustupljeni prihodi koji govore o privrednom oporavku.

U više navrata ste izjavljivali da želite da zadržite ljude na selu, kako?

Mi moramo da težimo tome da zadržimo ljude na selu, ali za to je potrebno obezbediti infrastrukturu, počev od puteva, preko kanalizacione i vodovodne mreže do izgradnje  i obnove zadružnih domova, zbog boljeg kvaliteta života ali i razvijanja društvenih i kulturnih dešavanja u selima kako bi mladima ponudili sadržaj.

Koliko su resorna ministarstva, samim tim i Vlada Srbije spremni da pomognu razvoju lokalnih samouprava?

Apsolutno je država spremna, ali možemo postaviti pitanje da li su lokalne samouprave spremne da odgovore tome, jer prvo treba da znate šta želite ali da zatim da imate i  gotove  projekte. Vranje delimično može da odgovori na pozive i konkurse ministarstava.

Na račun lokalne samouprave stigle su brojne zamerke na iskopavanje već rekonstruisanog šetališta. Da li možete da objasnite zašto su ti radovi bili nužni?

Sve je to rađeno iz vrlo bitnih razloga, iako se u prvi plan stavlja povezivanje gradske uprave na toplovod, priča je malo kompleksnija. Mi na taj način pomažemo Javnom preduzeću Novi dom da dobije sigurne platiše od republičkih institucija, poput Katastra, MUP –a, BIA, Ministarstva odbrane, kao i inspekcija koje rade u zgradi Pčinjskog upravnog okruga. To su sigurne platiše koje će sa republičkog nivoa plaćati grejanje našem javnom preduzeću. Pri tom povezujemo i druge republičke institucije poput Poreske uprave i po tom osnovu je upisano novih 1500 metara kvadratnih, koje će naplaćivati Novi dom. Povezujemo i Predškolsku ustanovu „Naše dete“ na daljinski sistem grejanja koji se do sada grejao na električne kotlove. U toku su pregovori sa Zatvorom i još jednom republičkom ustanovom da se i oni povežu. Mi smo dali saglasnost za povezivanje škole Vuk Karadžić, gde je grejanje bilo na lož ulje, ugalj i drva. Da ovo nismo uradili,  sobzirom da je u odnosu na prošlu godinu skočila cena mazuta, verovatno bi smo morali da povećamo cene grejanja fizičkim licima. Na ovaj način uspećemo da ne podižemo cene, benefit od ovoga ima i gradska uprava koja postiže znatnu uštedu, pa će umesto 6 miliona na godišnjem nivou sada grejanje koštati oko 4 miliona.

Vranje je grad koji nema knjižaru, Pozorište i Bioskop, šta je urađeno po tom pitanju?

Na moje veliko zadovoljstvo u Vranju će 27.novembra biti otvorena knjižara u ulici Ive Lole Ribara u zgradi bivšeg Zanatskog doma. Vranje će dobiti jednu veliki i savremenu knjižaru, kakvu  zaslužuje. Službeni glasnik otvara svoju knjižaru i lokal je zakupljen na pet godina. Jeste da je Vranje bilo poznato kao grad koji nema knjižaru, pozorište i bioskop, ali  nakon knjižare u narednoj godini biće završena obnova zgrade Pozorišta gde će biti i Bioskop u čemu imamo punu podršku Vlade Srbije i bukvalno nedeljnu komunikaciju sa kabinetom premijerke Ane Brnabić. Obezbeđena su sredstva za završetak radova preko Vlade Srbije. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je inicijator da se ubrzaju radovi. Rešavamo i rešićemo ogromne probleme što se tiče funkcionisanja kulture u gradu.

Kakva je strategija Grada kada je u pitanju populaciona politika?

Pored svih podsticaja koje dajemo parovima koji dobiju dete, uključićemo se u projekat „Tri plus“ i na tome je angažovan moj saradnik Milan Zdravković koji  je u komunikaciji sa tim udruženjem. Akcija se bazira na pomoći porodicama sa troje i više dece, da imaju benefite počev od parkiranja pa do nekih subvencija što se tiče drugih usluga. Nastavićemo sa finansiranjem procesa vantelesne oplodnje. U pripremi je budžet za 2019. godinu i takođe su predviđena sredstva u te namene, ukoliko bude bilo potrebe i javi se veći broj parova modifikovaćemo iznos i pomoći većem broju ljudi.

Ulaganje u učenike i studente je takođe vid populacione politike. Kakva je strategija podrške mladim ljudima? 

Odvajali smo novčane nagrade za najbolje učenike i studente, a najbolje đake generacija smo vodili na more na edukativni kamp engleskog jezika i u te namene se izdvajaju ne mala sredstva. Puno smo uložili u obnovu vranjskih škola ne samo na teritoriji  grada već i u seoskim sredinama i na tome ćemo raditi i u narednoj godini.

Da li za sebe smatrate da ste gradonačelnik svih građana, a ne samo članova i simpatizera Vaše stranke?

Ja sa ponosom ističem da sam izabran na listi Srpske napredne stranke. Tokom rada zaista se trudim da budem gradonačelnik svih građana. Ko god se pojavi u gradsku upravu, nikoga nisam pitao iz koje je stranke već koji problem ima i kako možemo da ga rešimo. Takav odnos imam i sa saradnicima iz bilo koje političke opcije da su . Imamo zajednički cilj da završimo neki posao i to je naša ideja vodilja.